Muška zanimanja za neustrašive žene

Da, moj tata je bio baletan! - rečenica je koju sam često ponavljala znatiželjnim školskim drugaricama. Sećam se da mi je bilo veoma neobično što su se drugi čudili kako jedan muškarac može profesionalno da se bavi plesom i pri tom da uživa u svom poslu. Meni je to bilo sasvim normalno...“, priča Lisina čitateljka Mira Kolarević iz Beograda. Prema statistikama, sve je više muškaraca u takozvanim tradicionalnim ženskim zanimanjima.

Recimo, broj muških medicinskih sestara ili, popularnije, medicinske braće, porastao je u poslednjih 20 godina za dve trećine; broj muških telefonskih operatera za 50 %, bibliotekara za 45 %, bankovnih činovnika za 40 %, a vaspitača u vrtićima i jaslicama za gotovo 30 %. Ali, ni pripadnice nežnijeg pola im ne ostaju dužne, pa se ne zadovoljavaju samo uobičajenim ženskim profesijama, već se sve češće odlučuju za zanimanja koja su dosad etiketirana kao isključivo „muška“.

Predrasude i kritika

Tako se u poslednje vreme sve češće može čuti da je u prvim redovima za odbranu države stajala žena, da se sa razbuktalim požarom bori nečija supruga i da kaznu zbog nevezivanja pojasa u kolima piše saobraćajna policajka. Studije pokazuju da ni ženama ni muškarcima nije lako da se bave, kako mnogi smatraju, za njih „neprimerenim“ profesijama, a sa predrasudama i podsmehom, omalovažavanjem, uvredama i kritikom neki se svakodnevno susreću. Upravo zato zapitali smo se da li žene mogu da se bave opasnim zanimanjima predviđenim za muškarce. Jednoglasno i bez imalo srama pripadnice vojne, vatrogasne, policijske službe i obezbeđenja, odgovorile su da mogu i to ponekad bolje, sigurnije i preciznije od muškaraca. Da na to imaju pravo, potvrdila je i nauka jer za dobro obavljanje zahtevnih i teških poslova nije presudna fizička snaga.

U jednoj od jedinica u Gardi Srbije čiji je član major Nevenka Darmanović skoro polovinu civilnih lica čine žene. Ona nam je rekla da su kolege izuzetni džentlmeni i da je presrećna i prezadovoljna što radi u muškom kolektivu.

- Na vežbu gađanja idemo pod punom ratnom opremom, pa mi onaj koji je do mene, namesti pušku ako se zaglavi u toku repetiranja, rekla je Nevenka.

Ravnopravnost polova

Iako žene u takozvanim opasnim, muškim zanimanjima kao što su policajac i vatrogasac zarađuju čak do 30 % manje od svojih muških kolega, sve je više pripadnica lepšeg pola koje se, uprkos svim preprekama i predrasudama društva, odlučuju upravo za te poslove.

Ali, razlike u primanjima, ali i poslovnom statusu između muškaraca i žena, dolaze do izražaja i zbog toga što su žene češće visokoobrazovane ili pak obavljaju odgovornije i zahtevnije poslove od muškaraca, a nisu za to adekvatno plaćene.

Žene sve češće prelaze granice koje su im stereotipno uslovljene i nametnute, pa se - zbog izazova, želje za dokazivanjem ili pak egzistencijalne potrebe - odlučuju za zanimanja koja nisu tipična za nežniji pol. U našoj zemlji, od svih vatrogasaca 10 % su žene, a 7,3 % pripadnica nežnijeg pola odlučilo se za posao telohranitelja. Iako su brojke još uvek male, poslednjih se godina, ipak, patrijarhalnom načinu posmatranja društva sve više suprotstavlja nova podela poslova koja žene ne ograničava u tome da se bave i „muškim“ zanimanjima.

Opasno zanimanje i porodica

- Mnogi odgajaju decu tako da ih uče koje su poželjne aktivnosti za devojčice, a koje za dečake. Često se nepotrebna pažnja posvećuje tome da li neka osoba može da se bavi određenim zanimanjem umesto da se vodi računa o mogućnostima njenog napredovanja. Decu od najranijeg doba treba učiti da su ona sposobna za sve i da nema barijera, pa se nećemo čuditi ako sutra dobijemo ženu u profesionalnoj vojsci ili muškarca vaspitača u vrtiću. Nedavno sam upoznala žene koje se bave poslovima razminiranja, a koje nemaju adekvatne pancirke, jer ne mogu u svojoj veličini da dobiju odeću koja je predviđena za muškarce - upozorava psiholog Gordana Sobol, koja se aktivno bori za ravnopravnost polova.

- Takozvana opasna zanimanja zahtevaju često odsustvovanje iz kuće, fleksibilno radno vreme... Žene su tradicionalno vezane za brigu o porodici i deci, pa je „logično“ da poslodavac neće zaposliti ženu kojoj je u tom slučaju porodica otežavajuća okolnost. Za muškarce je situacija drugačija, njima porodični status znači „da su se sredili“ i da imaju nekoga ko će stajati iza njih u stresnim situacijama koje su česte u rizičnim zanimanjima - istakao je psiholog.

Autorka knjige „Žena u odbrani“ doktor Jovanka Šaranović objasnila je da je tema žena u vojsci provokativna i kompleksna zato što se od početka civilizacije smatralo da je žena biološki određena da rađa, a da je muškarac ratnik.

- Žene su kroz istoriju imale ulogu onih koje pružaju prvu pomoć, neguju i vaspitavaju ratnike, ublažavaju duševne patnje... Ta uloga je uvek bila komplementarna ulozi muškarca. Žena je svesna svojih mogućnosti. Zna šta hoće i šta neće. Zato će žena naći odgovarajuću ulogu u vojsci, ali da ne izgubi svoje ženske atribute.

Rad u smenama

Vredna, požrtvovana i veselog duha - tako kolege opisuju Katicu Kaju Valečić, prvu ženu vatrogasca sa činom u bivšoj Jugoslaviji.

- Nijedan dan nisam bila na bolovanju niti zakasnila na posao, seća se Katica koja danas sa osmehom kaže kako svima onima koji su sumnjali u nju može bez srama da pogleda u oči. Iako je ušla u šestu deceniju života i u invalidskoj je penziji, Kaja i dalje neumorno i sa velikom ljubavlju obavlja razne zadatke. Aktivno učestvuje na državnim, regionalnim i lokalnim prvenstvima.

U vatrogasno-spasilačkoj brigadi Zvezdara kojoj je Lisa bila u gostima, zaposleno je oko 140 muškaraca i 13 žena vatrogasaca. Po tri dame rade u prvoj, trećoj i četvrtoj, a četiri žene u drugoj četi. Svi se javljaju na hitne telefonske pozive građana, a zaposleni su rangirani u zavisnosti od radnog staža i obrazovanja. Najiskusniji u poslu su komandir odeljenja, vođa grupe, a zatim vatrogasci.

- Žene vatrogasci idu na teren samo kad je reč o većim požarima i održavanju sistema veze u komandnom vozilu. Moje koleginice i ja tada obaveštavamo vatrogasce koji su ostali u centrali o situaciji na terenu, govorimo im da li je potrebna dodatna pomoć, da li se požar smanjuje ili proširuje i pratimo kompletnu situaciju – objasnila nam je Dragica Vilotić.

Svi vatrogasci imaju završen vatrogasni kurs u okviru kojeg je i dvoipomesečna nastava tokom koje se slušaju predavanja iz šest predmeta. Posle polaganja ispita, stiče se status vatrogasnog pripravnika, a posle godinu dana rada diplomci postaju vatrogasci i imaju beneficirani radni staž.

Vatrogasac mora da bude besprekorno zdrav, a rigorozni i pažljivo osmišljeni testovi su neminovni, jer je poznato da vatrogasac ne sme nijednom da pogreši.

- Sve smo „prošle“ visinske vežbe (skakanje na jastuk, „unakrsno uže“ i druge) i vežbe sa opasnim materijama. Nakon položenog ispita, dobile smo uniformu: cipele, čarape, pantalone, košulju, džemper i šlem. Jedina razlika između uniforme žena i muškaraca jeste suknja koja je deo svečane uniforme – objasnile su nam Slađana Džaković, Tatjana Sarić, Ilinka Peteu i Dragica Vilotić.

Na visokim pozicijama

Još otkad je 1969. preuzeo vlast od prethodnog libijskog vođe, Moameru Gadafiju leđa čuvaju telohraniteljke. Koliko su one važne, Gadafi je pokazao i osnivanjem prve ženske vojne akademije. Time je celom svetu poručio da su žene jednako dobri čuvari kao i muškaci. Osim među Arapima, i u Vatikanu su sve skloniji razmišljanju da u telohraniteljsku službu treba regrutovati žene. Naime, Švajcarsku gardu (osnovanu 1506. godine), zaduženu za čuvanje pape, dosad čine isključivo mladi Švajcarci, katolici od 19 do 30 godina. Iako postoji mnogo prepreka za ulazak nežnijeg pola u poznatu službu, kao što je premali prostor, zatim nemogućnost smeštanja žena u zasebne prostorije za presvlačenje i higijenu, o toj se odluci ipak raspravlja.

Zanimljiv podatak dolazi i iz Švedske. Prvi put u istoriji te zemlje više od polovine polaznika policijske akademije čine žene. A statistički podaci američkog Zavoda za pravosuđe pokazuju da 16 % policajaca u velikim američkim gradovima čine pripadnice nežnijeg pola. Na čelu Policijske uprave Vašingtona je komandir Dajana Grums koja smatra da žene u policiji mogu da posluže kao uzor mnogim devojkama i da ih motivišu da policijski posao odaberu kao profesiju. Ona je otkrila i kako svojim senzibilitetom i boljim smislom za komunikaciju žene pomažu u razvoju boljih odnosa sa zajednicom.

Uniforma za trudnice

Trećina policijskih službenika engleskog okruga Kambrija su žene, pa je bilo samo pitanje vremena kada će se njima prilagoditi i odeća. Tamošnje policajke više ne nose muške uniforme, već krojene po njihovim merama. Osim klasičnih, engleske čuvarke reda imaju i uniforme za trudnice. Osmislila ih je policajka i majka dvoje dece Džil Etkison. Uniforma se sastoji od rastezljivih pantalona, prozračne majice i pletenog kaputića, a Džil smatra kako će odela za buduće mame uticati na to da se trudne policajke prijatnije osećaju i da imaju više samopouzdanja (više o ženama u muškim zanimanjima potražite na sajtu www.zastita.info).

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Detalji kao ključ modnog uspeha

Aktuelno: Hipnoterapija koristi moć i snagu podsvesti

Tema broja: Abeceda starenja

Robert Kurbaša: Ove godine bih želeo da se zaljubim!

Kućni ljubimci: Zimske radosti uzrok prehlade?

Inspiracija: Žene u muškim zanimanjima

Mini kuvarica: Slatki zalogaji sa malo kalorija