Hleba i žute štampe

Možda je iz ovog površnog niza elemenata koji nas oblikuju najbitniji ovaj poslednji, obzirom da na naše mišljenje, a time i na na postupke, utiču najviše ideje, načela i shvatanja koja se stvaraju pod uticajem pisane reči. Zato je važno šta čitamo. Potreba za informacijama stalno raste, a time i značaj medija. Oni se shvataju kao servis koji opslužuje svoje korisnike specifičnom vrstom usluga. Informacija mora u sebi sadržati činjenice, dakle istinu.

Za fizionomiju te istine su zainterteresovane mnoge struje u društvenom životu, ali na njihovu žalost istina je samo jedna. Ipak, takve činjenice trpe „šminkanje“ (tj. iskrivljenje informacija neumesnim komentarima) i prave problem korisnicima informacija.

Devedesete godine su bile vreme kada su se dešavali obračuni u novinarskim krugovima pod kontrolom države, te je tim putem medij postajao moćno oružje. Kako je početkom ovog veka došlo do demokratizacije medija, novinarima su konačno postala dostupnija prava koja se smatraju tekovinama civilizacije. Danas pravo na slobodno izražavanja i informisanje štite Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (čl. 19), Evropska konvencija o ljudskim pravima (čl. 10), brojne preporuke Saveta Evrope, kao i domaći izvori - Ustav R. Srbije (čl. 46), i veći broj zakona. Pritisak na slobodu medija se smanjio, ali problem „šminkanja“ nije nestao.

Kako u svakom zanimanju postoje određeni profesionalni standardi, tako se i u novinarstvu mora insistirati na profesionalizmu, tim pre što je medij često tas koji može prevagnuti u mnogim pitanjima i tako uticati na nečije pravo. Danas se može posumnjati u uticaj vlasti na medije, ali se demokratizacijom javio i novi problem. Naime, vlasnici medija nastoje da svoj profit što više uvećaju, te se u Srbiji javlja tabloidizacija novina.

Komercijalni interes časopisa diktira uređivačku politiku koja nastoji da povlađuje ukusima čitalaca i njihovim niskim strastima. Zato je kvalitet informacije žrtvovan zarad senzacionalizma po svaku cenu.

Pred našim očima iskrsavaju tzv. „pištoljski naslovi“ iza kojih često stoji sasvim sporedna informacija. Žargon i vulgarizam pobeđuju nad kulturom ispoljavanja informacija i misli. Sve se ovo pravda jednim argumentom - demokratskim pravom na slobodu izražavanja, pred čim su mnogi spremni da ustuknu. Ipak, zaboravlja se da ni jedna sloboda nije apsolutna, tj. ograničena je pravima drugih i zato se ne treba uzdržavati od korišćenja termina zloupotreba, jer svako nelegitimno favorizovanje jednog prava na uštrb drugog to jeste. Zato se, dok konzumiramo žutu štampu, moramo pitati da li je to u našem interesu.

Neprilične fotomontaže i iskrivljivanje informacija su, i pored njihovih jasnih zabrana u etičkim kodeksima samih novinskh udruženja, postali naša svakodnevnica. Žrtvovanje tuđe privatnosti zarad zabave masa, koliko god zvuči surovo, samo je primer najblaže zloupotrebe u novinarstvu. Stvar se komplikuje kada govor mržnje, zbog svog senzacionalizma, zauzima naslovne strane novina, a neretko se krši i samo krivično zakonodavstvo, koje retko reaguje, iako je, kako pravnici vole da kažu, ultima ratio. Mnoge novine kao da ne poznaju zakonsku obavezu poštovanja pretpostavke nevinosti, zabranu vređanja, klevete, pa su česti naslovi „Monstrum“, „Lopovi“, „Izrodi“,„Drž’ ga“ i sl.

Tragovi koji novinari ostavljaju na kulturnom polju našeg društva suptilniji su, prikriveniji, ali permanentni. Pitanje očuvanja jezika je velikim delom u rukama novinara. Odnos javnog mnjenja prema kulturnim događajima često zavisi od toga koliko će on biti zastupljen u medijima, a obrasci ponašanja mladih zavise od javnih ličnosti koje određeni medij promoviše.

Funkcija medija je, kao što se vidi, nezamenjiva. Ona je saveznik građanskog društva i česta brana svevlašću, korupciji i nepravdi, ali kada se krivo upotrebi postaje opasnost za prava građana i interes kulture. Sloboda nam omogućava da budemo slobodni. Da li ćemo to biti zavisi od nas.