Nove želje i nova ljubav

Početak budi nadu

„ Dolazak nove godine podrazumeva da se jedan prethodni period završio. To je nešto strašno važno u doživljavju vremena da imamo neke celine koje se završavaju i počinju nove. Iako je to u stvari, kontinuitet. Sad to što se završava jedna godina povlači za sobom svesno ili nesvesno neko sabiranje i preispitivanje šta je urađeno, da li je godina bila teška, koliko smo se ostvarili kao osobe, koliko su naši odnosi bili dobri u poslu, da li je bilo problema ili novih stvari. Najčešće čovek doživljava neko olakšanje kada se završava taj period i ulazi sa nadom u novi.“

Radost i uteha

„Tostoji tu i jedan paradoks. Vreme koje prolazi ostavlja nam manje onoga koje je ispred nas i dolazak nove godine i ispraćaj stare podrazumeva u sebi jednu mešavinu osećanja radosti i nade s jedne strane, a sa druge strane tuge za nečim što je prošlo i izgubljeno je i zapravo nikada više neće moći da se vrati. Zbog toga je često ambivalentan stav prema novoj godini, jer postoji jedno zrnce depresivnosti u tom prelasku. Otuda možda je i to slavlje i neka želja da se uteši čovek i da kroz neku radost sačeka novi period, i ohrbri se, i isprati ono što je iza nas.“

Sveži početak

„Što se tiče nade, u našoj prirodi je da postoji želja da se krene iz početka i postoje velike nade da će se u novoj godini ostvariti ono što postavi čovek sebi kao zadatak ili ono što priželjkuje, u sferi ljubavi, ili poslovno, zapravo, sve sfere života su tu. Znate i sami da sve započinjemo ili ponedeljkom, ili početkom meseca ili u krajnjoj liniji početkom godine. Često to nazivamo kao neki sveži početak. Mislim da je to opravdano s jedne strane, jer uliva neku novu energiju ali s druge strane, kao da je to jedna iracionalna nada da će nešto biti bolje.“

Unutrašnja promena

„Suštinski bi bilo jako dobro ukoliko bi mi drugačije ulazili u novu godinu. Ukoliko bi postojala mogućnost da iz godine u godinu čovek na neki način malo zrelije pristupa rešavanju svojih problema, planiranju, neki ljudi i ne planiraju, i ne znam ni da li se može život planirati. Ali postoji taj racionalni deo, pa je prirodno da planiramo. Bilo bi dobro kada bi ulaskom u novu godinu mogli da preispitamo sebe, da li smo uspeli da napravimo neku unutrašnju promenu koja nam omogućava da rešavamo sve zadatke sa kojima se srećemo. Da težimo da zapravo postižemo više a ne samo da se nadamo i onda gubimo nadu, pa opet sve iz početka. Dakjle, ono što nismo ostvarili da sebi priznamo, da se sa tim suočimo i da vidimo šta bi moglo da se promeni u nama što bi nas opremilo da rešavamo svoje probleme sa kojima se sreće ili jednostavno da savladavamo životne zadatke.“

Budimo hrabri

„Kad su u pitanju želje čovek ne treba da bude skroman. Svi imamo pravo da imamo svoje želje naročito one emocionalne, pravo da imamo očekivanja i od sebe i od drugih ljudi, da tražimo više od sebe u raznim poljima, u emocionalnom životu, u učenju, napredovanju. A što se tiče materijalnih stvari, važno je da budemo realni. Zato, kada su u pitanju želje u novoj godini, treba biti hrabar i slobodan u postavljanju ciljeva.“

Savladavanje novih životnih situacija

„Nova godina je novi početak. Naravno, mi smo svesni da nikada nije zapravo novi, jer u novu godinu ulazimo mi, oni mi koji smo bili i pre toga, u staroj godini. Međutim, bitno je da u odnosu na nekoliko godina pre ove nove postoji neki razvoj, da postoji neka sposobnost da se savladaju nove životne situacije, da čovek bude opremljeniji, da ne štedi sebe, da uči u raznim poljima života, da očekuje od sebe otvorenost, da ne prebacuje promašaje uvek na nekog drugog, da očekuje neke dobre stvari, da bude okrenut prema dobroti, nečem velikodušnom a ne da je sve u nekakvom stezanju, u preživljavanju i obuzdavanju sebe.“

Prežalimo ono što smo izgubili

„Nova godina je neko vreme kada ljudi daju malo više sebi slobode u raspoloženju, veselju. Možda i zbog toga što je nova godina vreme kada mnogi ljudi ili većina prepoznaju jedan tužni deo sebe, pojave se i nekakve suze i melanholija. Ali to je prateći deo ovog perioda. Zašto smo tužni? Pa, tužni smo što prolazi život i uostalom, možda što to podseća na sve ono što je u životu izgubljeno a nama je bilo značajno. Zato, mislim da bi bio zadatak da u novoj godini prežalimo ono što smo izgubili, da nas to ne obeshrabri da idemo napred. Svako u sebi ima pravo da ima nove želje i novu ljubav i nešto što čime će se ostvariti svaki čovek kao osoba i kao racionalno i kao emocionalno biće. „

Ponavljanje želja

„Meni se čini da mnogo ponavljamo stare želje. Svako od nas se vrti oko jednog i ima neku unutrašnju prepreku da taj problem reši. Možda bi to bio neki ključ da prepoznamo šta se ponavlja. Nikako da se naučimo šta je dobro za nas i šta menjati. Trebalo bi da probamo ono što nismo do sada radili, da razmišljamo o sebi, da razmišljamo o drugima. Dokle god u durigma vidimo uzroke naših nevolja onda smo na krivom putu što naravno ne znači da treba za sve sebe okrivljavati. Važan je taj neki lični razvoj, da čovek nauči da rešava svoje probleme i ispunjava, pa, hajde da kažemo želje. Ali, često o željama govorimo kao o nekoj magiji, želimo da ih rešavamo na magijski nači, kao deca kada očekuju poklone za novu godinu ili Božić Batu. Uopšte, ovi praznici imaju neku magiju, sećamo se kako smo kao deca zamišljali poklone i oni su se čudom stvarali. Taj deo nečeg magičnog u nama verovatno ostane tokom celog života. Ali, da se ne bi stalno razočaravali, trebalo bi da postajemo zreliji, da realnije sagledavamo svoje snage, da znamo da ništa nije prepušteno nekom čudu nego da svoj život uzmemo u svoje ruke.“

Želje se ostvaruju

„Da, želje se ostvaruju. Ali, prvo čovek treba da se oslobodi unutrašnjih blokada, da slobodnije rešava odnose, probleme na poslu, pitanje učenja, u krajnjoj liniji čak i zarađivanja da ne bude obeshrabren, da se ne oseća nemoćnim nego realno sposobnim, ne mislim moćnim to je druga kategorija. Ali ne nemoćan u smislu nesposbonosti, inferiornosti, nego da bukvalno oslobađa unutrašnje snage. Svaki čovek ima mnogo onoga što može da koristi za život.“

Pogled unutra

„Bavim se profesijom koja ne nudi instant rešenja. Ja sam više sklona pokretanju dugotrajnih procesa, tom pogledu unutra, proširivanju unutrašnjih prostora kada čovek upoznaje sebe i svoje pozitivne kapacitete i nedostatke i da se negde sa svojom prirodom zaživi. Ali isto tako postoji mogućnost i da se promeni. Pogled unutra bi mogao mnogo da obogati život svakoga od nas. Taj pogled unutra, ako čovek nađe nešto zanimljivo, možda će moći bolje da se poveže sa drugom osobom i sa svojom okolinom. Važno je proširivanje nekog svog kapaciteta i prostora za odnose i komunikaciju sa drugima. Prava komunikacija, pravi odnosi, neizbegavanje, nepovlačenje, nego razmena onog kako jeste - to je najveći poklon koji možemo jedni drugima da damo. Nekada je to radosno a nekada zna da zaboli. Mene to čini zadvoljnom, ta neka prava i duboka razmena, to je život,“kaže dr Tija Despotović psihijatar, psihoanalitičar.