Frojd ne leči strah od visine

Terapije se razlikuju kako po metodama i pristupima pacijentu, tako i po efektima koje postižu.

Psihoanaliza

Jedna od prvih vrsta psihoterapije. Izmislio je neurolog Sigmund Frojd krajem 19. veka. Psihoanalitičari veruju da je većina mentalne aktivnosti nesvesna i da je svaki problem izazvan potisnutim traumatičnim iskustvima iz detinjstva. Pacijenti se podstiču da pričaju o snovima, mislima, sećanjima i osećanjima. Na taj način se shvata njihov emocionalni konflikt i u skladu s tim pronalazi rešenje.

Dobra je za depresiju i anksioznost, seksualne probleme ili fizičke simptome bez konkretnog razloga.

Ne može pomoći šizofreničarima, ljudima koji pate od psihoza ili fobija. Psihoanalizom zato ne možete prevazići strah od visine, na primer.

Neuro-linvističko programiranje (NLP)

Pacijentima se savetuje da se fokusiraju na ono što žele da postignu, a zatim se diskutuje na koji bi načim mogli da dođu do cilja.

Dobro je za one koji žele više pravaca u životu, kod konflikta u vezi ili problema sa samopouzdanjem.

Ne preporučuje se osobama koje su depresivne, imaju ozbiljne emocionalne probleme ili fobije.

Kognitivna-bihejviorijalna terapija (CBT)

Terapeuti pitaju pacijente šta žele da postignu, a zatim postavljaju ciljeve i daju im jasne direkcije kako da naprave željene promene. Takođe se rade i vežbe disanja i ponavljanja fraza kako bi se zamenile misli ili emocije koje ne žele da imaju u vezi sa određenim ljudima ili situacijama.

Dobra je za fobije, anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulzivne i poremećaje u ishrani. Postoje i dokazi o uspešnom lečenju šizofrenije.

Ne bi bila korisna kod nekih oblika depresije, jer se uz terapiju preporučuje vođenje dnevnika o raspoloženju, pa pacijent mora da bude motivisan.

Hipnoterapija

Ležanje ili sedenje u naslonjači pacijenta stavlja u stanje duboke relaksacije, a često je praćeno muzikom i tihim glasom tarapeuta. Koristeći beleške sa prethodne seanse, tarapeut ponavlja pozitivne fraze. Ideja je da se ove reči ugrade u podsvest čime bi unele promene u ponašanje.

Dobra je za bolesti zavisnosti, stres, poremećaje u ishrani, iracionalne strahove, anksioznost ili opsesivno-kompulzivne poremaćaje.

Nije dobra za osobe koje pate od depresije ili ozbiljnijih mentalnih problema. Pacijent mora da veruje u proces i da koristi snagu volje.

Nedirektivna terapija

Tarapeut bezuslovno prihvata ulogu slušaoca i otvoreniji je za osećanja pacijenta nego što je to slučaj u psihoanalizi. Pacijenti se ohrabruju da istraže sopstvene emocije, a tarapeut postavlja otvorena pitanja kako bi im pomogao u tome.

Dobra je za slučajeve gubitka voljene osobe ili probleme u vezi.

Nije korisna za pacijente koji pate od fobija ili ozbiljnih psihičkih stanja.

Foto: Ambro / FreeDigitalPhotos.net