Fišing, višing i smišing – kako da se zaštitimo?

Odgovore smo dobili u prilogu Radio televizije Srbije.

Prethodnih godinu i po dana zabeleženi su milioni sajber napada pošto je deo poslovanja prešao na rad sa udaljenih lokacija korišćenjem interneta. Interpol je sajber kriminal označio kao jednu od najvećih bezbednosnih pretnji. Najčešće prevare su fišing, višing i smišing. Možda deluje malo smešno, ali posledice takvih napada nisu nimalo bezazlene kao što zvuči, upozorio je Jovan Milosavljević iz RATELA, govoreći za "RTS".

Zbog pandemije koronavirusa ko god može posluje preko interneta, pa zbog toga ni sajber kriminalci ne miruju. Najčešće prevare su fišing, višing i smišing.

Jovan Milosavljević, zadužen na nacionalnom nivou za kontrolu bezbednosti IKT, upozorio je da možda deluje malo smešno fišing, višing i smišing, ali posledice takvih napada nisu nimalo bezazlene kao što zvuči.

Objasnio je da je deo poslovanja prešao na udaljeni rad, odnosno rad sa udaljenih lokacija, pa je pristupanje mrežama, odnosno informacionim sistemima kompanija samim tim dodatno ugroženo zato što je sama ta digitalizacija dovela celu naciju ne samo Srbiju, već i svet u jedan veliki problem.

"Ti napadi konstantno napreduju. Taj standardni fišing koji smo ranije znali da prepoznamo u vidu nekih imejl poruka je sada uznapredovao pa se javlja u okviru višinga kao "voice call", u okviru poziva, kao glasovni, telefonski poziv ili smišing odnosno slanje SMS-om malicioznih sadržaja poruka", pojasnio je Milosavljević.

Dodaje da korisnici, odnosno pretplatnici mobilne telefonije, koji dobijaju takve poruke moraju da obrate pažnju i da vide da li su takve poruke stigle od verodostojnih pošiljalaca koji se predstavljaju kao neke poznate kompanije.

Takođe, upozorava da ukoliko nisu sigurni, treba da odu na zvaničan sajt tih kompanija koje im se obraćaju sa navodnom ponudom i da provere da li je verodostojna ili ne.

"Na taj način ćete sebe najbolje zaštiti. Ukoliko budete žrtva takvog napada posledice mogu biti različite u zavisnosti od toga šta je i bio cilj napadača", ukazao je Milosavljević.

Obično kod slanja poruka koje odlaze na širi broj korisnika, to, kako je rekao, podrazumeva da se prikupljaju lični podaci građana, matični brojevi, lozinke, nalozi za pristupanje različitim tipovima aplikacija, bilo da su one mobilno bankarstvo ili aplikacije koje koriste u svojim domovima.

Da li mogu da nam skinu pare s računa, glavno je pitanje.

Milosavljević upozorava na oprez i naglašava da se apsolutno mogu skinuti pare sa računa.

Istakao je da kada se pošalje maliciozni link, onog trenutka kada korisnik klikne na taj link, on biva preusmeren na jedan maliciozan sadržaj gde ostavlja takve podatke, jer se te navodne kompanije predstavljaju vrlo verodostojno i traže od korisnika da unesu takve podatke.

"Onog trenutka kada dobiju te podatke ti podaci budu i na različite načine zloupotrebljeni. Mogu da pristupe i bankovnom računu, mogu i da preuzmu sav novac koji je raspoloživ u tom trenutku", precizirao je Milosavljević.

Ukazao je i da je najveći broj prevara ove godine išao preko platforme za e-trgovinu gde su se prodavci našli u velikom problemu.

"Navodni kupci su pokušavali da na različite načine prevare prodavce i upućuju im linkove koji ih preusmeravaju, znači ne vode ih na matični sajt na kojem prodavci misle da se nalazae, već ih preusmeravaju na lažne sajtove koji su kopije originalnih sajtova", objasnio je Milosavljević.

Saveti kako da se ne upecate

Interpol je sajber kriminal označio kao jednu od najvećih bezbednosnih pretnji i pokrenuo je platformu edukacije.

Savete kako da se ponašte i zaštite od sajber napada možete naći na sajtu Ratela.

Prevencijom protiv sajber pretnji u vreme pandemije je tema radionice koju je, povodom obeležavanja Međunarodnog meseca informacione bezbednosti, organizovao RATEL.