Edvard Norton imenovao najboljeg glumca zlatnog doba Holivuda

Sam Norton bez sumnje spada među najbolje glumce poslednjih decenija. Kritičari ga često nazivaju najboljim svoje generacije, i to nije slučajno – lista njegovih uloga je impresivna. Bilo da se radi o Američkoj istoriji Iks, Borilačkom klubu, Hotelu Grand Budapest ili Birdmanu,

Norton je gradio karijeru radeći sa vrhunskim rediteljima poput Kristofera Nolana, Dejvida Finčera i Vesa Andersona, i pokazao sposobnost da se potpuno preobrazi u svaki lik, bez obzira na žanr, prenosi Farout magazin.

Ipak, nakon dvadeset godina gotovo neprekidnog uspeha, glumac je imao period zastoja. Godine 2016, nakon glasovne uloge u popularnoj, iako apsurdnoj, animaciji za odrasle Sausage Party Seta Rogena, dobio je ulogu u emotivnom filmu Vila Smita "Kolateralna lepota".

Objavljen u decembru iste godine, film je zamišljen kao praznični hit u SAD koji će privući publiku i možda postati praznični klasik poput Divnog života. Priča prati Smitovog lika, marketinškog stručnjaka, koji doživljava tragediju i piše pisma "ljubavi, vremenu i smrti", tražeći odgovore na velika životna pitanja. U filmu igra i Kejt Vinslet, a iako je ostvario solidan uspeh na blagajnama, kritika ga nije dočekala naročito dobro.

Norton je za Carbondale Times priznao da nije bio siguran da li da prihvati ulogu:

"Kada sam prvi put čuo za film, moja početna reakcija bila je pomalo snobovska. Pomislio sam: ‘Ne želim da budem u tim studijskim prazničnim filmovima koje izbacuju na traci.’ Ali kada sam pročitao scenario, bio sam prilično dirnut. Dotaklo me je ono stanje kada se, iz nekog razloga, na kraju godine svi malo zamislimo", piše faroutmagazine.co.uk.

Dodao je:

"Pomislio sam na Džimija Stjuarta (Divan život). Od svih glumaca tog doba, on mi je omiljeni. Ima sposobnost da bude sjajan u duhovitim, brzopoteznim dijalozima, i da se kreće kroz te tipične zaplete starog Holivuda kao plesač stepa. Ali kada se sve preokrene i dođe do ključnih trenutaka kada je priča zaista o nečemu, on zaista ima težinu."

Nortonova odluka da prihvati ulogu bila je inspirisana Stjuartovom sposobnošću da utiče na publiku. Legendarna gluma u filmu Frenka Kapre iz 1946. godine ostaje za sva vremena – spajajući mračne teme ekonomskog sloma i samoubistva sa toplim porukama o porodici, zajedništvu i iskupljenju.

Džejms Stjuart je tokom karijere bio nominovan za Oskara pet puta, osvojivši dva. Pored četiri filma sa Alfredom Hičkokom, uključujući kultne trilere Vrtoglavica i Prozor u dvorište, uspešno je igrao i u nagrađivanim komedijama i vesternima.