Sinsinati

Tenisko takmičenje održava se u Mejsonu, predgrađu Sinsinatija. Ima najdužu tradiciju od svih u SAD-u, pošto se prvi put odigralo 1899. godine pod imenom Cincinnati Open. Turnir nije posedovao konstantnost i postojanost, pošto je često menjao imena i mesto održavanja u zavisnosti od promene podloge ili strukture vodećih ljudi. Prvobitno se igrao na šljaci, a zemljani tereni u Sinsinatiju dominirali su sve do 1979. godine, kada je promena na betonsku podlogu postala definitivna.

Takmičenje u ‘Kraljičinom gradu’, kako nazivaju Sinsinati, prvo je bilo zadatak Cincinnati Tennis Club-a, a brigu o turniru 1972. godine preuzeo je Queen City Racquet Club, stacioniran u predgrađu Sinsinatija Šaronvilu. Posle još nekoliko izmena u domaćinu i destinaciji nadmetanja (Cincinnati Convention Center, Old Coney amusement park…), turnir je 1979. izmešten u Mejson. U tom predgrađu sagrađen je stadion, a podloga je sa Har-Tru šljake promenjena u DecoTurf II beton. Posle su izgrađene još dva teniske arene i Sinsinati je, ne računajući Gren slemove, postao jedini turnir sa tri arene (permanent stadiums) - Center Court, Grandstand Court and Court 3. Ova igrališta nalze se u skopu Lindner Family Tennis Center – Centralni teren može da primi 10.500 hiljada gledalaca, kapacitet Grandstanda je 5.000, a mečeve Court 3 terenu može da posmatra do 2.500 ljudi. Kompleks ukupno ima 10 teniskih terena.

Od 2004. godine u Sinsinatiju se ponovo odigrava i ženski turnir, ali on uživa znatno manji rejting i ugled.

Sponzor turnira je Western & Southern Financial Group, korporacija koja pruža finansijske usluge poput životnog osiguranja. Ukupna vrednost korporacije procenjuje se na 47 milijardi dolara.

Nagradni fond Masters turnira u Sinsinatiju je 2.750.000 dolara. Za konačni trijumf dobija se 500 ATP poena i 420 hiljada dolara.

Godina 2008.

Pobednik ovogodišnjeg izdanja turnira u Sinsinatiju bio je Škot Endi Mari, kome je to bila prva titula iz Masters serije, ukupno šesta u karijeri. Endi je na putu do trofeja eliminisao Sema Kverija, Dmitrija Tursunova, Karlosa Moju, Iva Karlovća i u finalu Novaka Đokovića sa 7:6, 7:6.

Mladi Britanac bio je na vrhuncu forme, a ritern mu je bio izvanredan tokom celog turnira. Još jednom je pokazao da mu je ‘čitanje’ narednog udarca protivnika jedno od jačih strana. To se naročito dobro videlo u okršaju sa Karlovićem, kada je prtiv snažnog servera iz Hrvatske napravio čak 4 brejka.

Finalni meč sa Đokovićem bio je na momente vrlo uzbudljiv, ali kvalitetom ne toliko blistav. Novak nije bio na svom nivou, pravio je duple greške u najgorim mogućim trenucima i nikako nije uspevao da ‘veće’ nekoliko agresivno odigranih, a uspešno končanih poena. Mari je, s druge strane, mudro čekao (i dočekivao) greške rivala i tek povremeno bi kretao u kontraofanzivu. Takva taktika se ispaltila, pa je Endi, iako je Đoković na maestralan način spasao četiri meč lopte u devetom gemu durgog seta, ipak pobedio u taj brejku.

Rodžer Federer nastavio je sa katastrofalnim izdanjima ovog leta. Posle spasene meč lopte protiv Robija Džineprija, tada još prvi teniser sveta poklekao je u trećoj rundi protiv Karlovića – 7:6, 7:6. Šta se dešava sa Švajcarcem tema je dublje analize, ali ne baš raznovrsne tenisere poput Karlovića Federer je ranije lako dobijao.

Upravo se u Sinsiantiju dogodila primopredaja krune – znalo se da će Rafael Nadal preuzeti presto od Federera, ali bilo je pitanje kada. Plan da već od 4. avgusta dođe na prvo mesto ATP liste Špancu je osujetio Đoković. Novak je u polufinalu briljirao, igrao je sa puno samopouzdanja, rano ‘hvatao’ loptice i nije snizio ubitačni ritam nijednom tokom susreta – 6:1, 7:5.

Kalendar je pretumban zbog Olimpijskih igara u Pekingu, pa je Nadal do 18. avgusta čekao na zvanično krunisanje.

Razočarali su Gonsales, Južni i Štepanek, koji su ispali već u prvoj rundi.