Stanislas Vavrinka

Sa 17 godina je uknjižio prve profesionalne poena pobedom na ’fjučersu’ u Španiji. Sledeće sezone debitovao je na ATP turu, u Gšadu, ali je poražen od Francuza Lisnara u tri seta. U avgustu je trijumfovao na dva ’čelindžera’ (San Benedeto i Ženeva), čime je obezbedio ulazak u prvih 200 na listi. Od malo poznatijih tenisera te sezone je savladao Kalatravu, Karanušića, Almagra i Vasala-Arhuela.

U sličnom tonu protekla je i 2004. godina, osvojio je dva ’čelindžera’ (Barselona i Ženeva), ali bez ozbiljnijeg proboja na ATP turnirima nije moglo biti ni progresa na listi, pa je Vavrinka tu sezonu završio na 154. poziciji.

Naredne godine je došao do prvog ATP finala – U Gštadu je izbacio Volandrija i Verdaska, ali je u borbi za titulu izgubio od Gaudija sa 6:4, 6:4. Zabeležio je skor 16-16 te sezone, a po rezultatima se već tada videlo na mu više leži šljaka nego ostale podloge. U prvom kolu Rolan Garosa eliminisao je tada 23. igrača sveta Nikolasa Masua, specijalistu za zemljane terene, ali ga je u trećoj rundi izbacio budući vicešampion Marijano Puerta. Savladao je još neke ’šljakaše’ poput Akasusa i Garsije-Lopesa, a potencijal je pokazao i na betonu, pošto je dogurao do trećeg kola US opena.

Sa postepenim napretkom nastavio je i u 2006. godini. Na red je došla prva i za sada jedina titula u Umagu, rekordne 33 pobede u sezoni i plasman u Top 30. U Umagu je Vavrinka odigrao tri meča sa maksimalnim brojem setova i na terenu ukupno proveo devet i po časova, što je krunski dokaz poboljšanja njegove fizičke spreme.

U 2007. godini nije se takmičio tri meseca zbog povrede kolena, što ga je omelo u postizanju boljih rezultata. Ipak, sezona nije bila apsolutno loša za 23-godišnjeg Švajcarca, pošto je na US openu došao do četvrte runde i igrao finala u Beču i Štutgartu. Na Gren slemu u Njujorku eliminisao je Safina sa 6:3, 6:3, 6:3 u, izvesno je, jednom od najkvalitetnijih mečeva koje je Švajcarac odigrao ikada. Demonstirao je sav talenat, pogađao pod neverovatnim uglovima, a nekoliko kratkih bekhend dijagonala kod publike je izazvalo oduševljenje. Taj rezultat, kao i četvrtfinale u Nju Hejvnu, siguran su znak da Vavrinka može sasvim solidno da se snađe i na betonskoj podlozi.

Stanislas Vavrinka preferira napadački stil igre sa osnovne linije. Prepoznatljiv je po jednoručnom bekhendu, koji smatra svojim najboljim udarcem. Teniska javnost se u ubitačnost Vavrinkinog bekhenda definitivno uverila u Indijan Velsu ove godine, kada je Stansilas sa lakoćom pravio ’vinere’ iz nemogućih pozicija, naročito po dijagonali. Servis i kada mu je na vrhuncu ne predstavlja nepremostivu prepreku za većinu rivala, a početni udarac ga neretko izda u prelomnim momentima. Dobro predviđa naredni potez protivnika i zato ume adekvatno da odgovori na napade rivala, iako ne spada među najbrže igrače na ATP turu. Još ga odlikuje solidan ritern, ali i nedopustivi padovi koncentracije u toku duela. Ranije skoro uopšte nije izlazio na mrežu, ali u poslednje vreme je dosta poboljšao volej, pa se češće i odlučuje za juriš napred.