Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?

"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine. Posledice tog zločinačkog plana, prema Tužilaštvu, su ubistvo najmanje 150 Srba, progon više desetina hiljada, uništavanje imovine prognanih da se osigura da se oni nikada ne vrate. Dve haške optužnice za taj zločin terete hrvatske generale Anta Gotovinu, Mladena Markača i Ivana Čermaka ali u Tužilaštvu podsećaju da generali nikako nisu delovali samoinicijativno.

"Nije Čermak ili Markač osobno išao da deportira ili pali ili uništava imovinu Srba iz Krajine. On je to radio sa skupinom ljudi", kaže za B92 Florans Artman, portparol haškog Tužilaštva. Ona objašnjava da Tužilaštvo nema nameru da kometariše vojnu "operaciju hrvatskih snaga vezanu za teritorije", već da se bavi zločinima počinjenim u toj operaciji. "U javnosti se jedno povezuje sa drugim da bi se reklo da Haški tribunal optužuje legitimnost Hrvatske da se bori za svoju teritoriju. Previše je politiziranja u vezi sa optužnicama, umesto da se misli na zločin, na žrtve i na ljude koji moraju da plate osobno za to što je počinjeno," kaže Artman.

U predlogu za izmenu postojeće optužnice protiv Markača i Čermaka, Tužilaštvo u Hagu navodi da je u zajedničkom zločinačkom poduhvatu učestvovalo oko hiljadu osoba iz vrha hrvatske vlasti, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom. Danas više nije tajna da je Tuđman bio pod istragom Haškog tribunala ali ostaje nejasno zašto nije optužen za zločine u Oluju?

Artman kaže da u Tužilaštvu ne žele da odgovaraju na takva pitanja i da bi umesto toga moglo da se pita i zašto Tribunal nije optužio hiljade drugih. Ona kaže da odgovor na to pitanje može da se nađe u postojećim optužnicama za Oluju. Na podsećanje da se u tim optužnicama Tuđman upravo i pominje na vrhu tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata, Artman odgovara da se "u optužnici navodi i kada je Tuđman umro." Podsećamo predsednik Hrvatske umro je 1999. godine, više od četiri godine posle zločina počinjenih u Oluji ali pre nego što je Tribunal podigao prve optužnice za taj zločin, protiv Gotovine u maju 2001. odnosno protiv Markača i Čermaka u februaru 2004.

Artman kaže da je Tuđman bio deo predmeta Oluja ali ponavlja da Tužilaštvo ne želi da se bavi osobama protiv kojih nisu podignute optužnice. Ona dodaje da je Tužilaštvo, generalno gledano, moglo raditi brže da je sa svih strana bilo više saradnje sa sudom.

Deset godina posle operacije Oluja u Hagu se čeka na početak procesa protiv optuženih za zločine nad krajiškim Srbima.  Generali Čermak i Markač, pre nego što su pušteni na slobodu do početka suđenja, stigli su da u Hagu tek odbace sve navode haške optužnice. Na putu ka Hagu, u martu 2004. godine penzionisani general hrvatske vojske Ivan Čermak izjavio je i da je "optužnica apsurdna jer pobedničku vojsku naziva zločinačkom skupinom. Hrvatska mora da pred međunarodnom zajednicom i UN-om učini sve da sa sebe skine takve konotacije," poručio je ovaj haški optuženik. Hrvatski zvaničnici u više navrata nagovestili da će bar pokušati da osiguraju mesto na suđenju hrvatskim generalima gde im je namera da se pojave u statusu prijatelja suda.

Treći optuženi za zločine u Oluji, general Ante Gotovina nalazi se u bekstvu, a glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte veruje da vlast u Zagrebu snosi odgovornost za njegovo skrivanje. Zato su u martu odloženi pregovori o priključenju Hrvatske Evropskoj uniji.