“Samo belci smeju u disko!”

Pre četiri godine jednom etiopijskom pravniku je, zbog boje kože, onemogućeno da uđe u jedan disko klub. Uprkos strogim merama, situacija se nije promenila – pokazuje mali eksperiment kojem je prisustvovala i ekipa DW.

Ispred klubova sa omladinom

Hamburg – ulica Grose frajhajt (u prevodu Velika sloboda, što je, ispostaviće se, ironično) nešto posle ponoći. Iz svakog kluba se čuje druga muzika, na drugom spratu pored prozora pleše polugola žena, nivo alkohola polako raste.

Žoel, Korzo i Stiv – sva trojica crne boje kože – stoje ispred poznatog kluba. Žoel priča: „Hteli smo da uđemo i onda su nam rekli – ne, ne možete unutra. Toliko sam bio šokiran da sam odmah upitao- zašto? Čovek na ulazu je ponovio: Kažem ti da ne može unutra.“ Štefen, Martin i Robert, bele boje kože i iste generacije, okušavaju svoju sreću u istom klubu. Štefen priča: „Stajali smo odmah iza njih, onaj na ulazu nije me čestito ni pogledao, odmah me je propustio do blagajne.“

Drugi pokušaj: muškarci crne boje kože ponovo ne mogu da uđu u disko. Belci nemaju nikakvih problema. I ispred trećeg kluba crnci ostaju napolju. Na ulazu im čak preporučuju: „Tu pored je afro-disko, idite tamo.“ Dva sata ujutru: na Trgu Hans Alber na drugoj strani Reperbana sve vrvi od ljudi. Iz daleka se vidi reklama jednog od najpoznatijih klubova. Ali, crncima opet kažu: „Ovde ne možete unutra. Pitao sam zašto, ne izgledam agresivno. Hoćemo samo malo da se zabavimo… -Ne, žao mi je, danas ne!"

Chatchavan/Flickr

Ne pašu u naš lokal

Ljudi stalno izlaze i ulaze. Pitamo na ulazu, zašto su odbili Žoela i njegove prijatelje, a umesto odgovora guraju nas dalje. Vraćamo se u ulicu Grose frajhajt i na vratima nas dočekuje isto tako agresivan momak: „Ne dozvoljavamo da nas bilo ko provocira. Ako neki tip čoveka ne paše u našem lokalu, mi mu to i kažemo na lep način. Ti ljudi jednostavno kod nas nisu ništa izgubili. Sasvim jednostavno! To je moja odluka – želim vam lepo veče!“

Posle tri sata i pet odbijanja u pet klubova, raspoloženje kod Žoela, Kodza i Stiva je na nuli. „Možda misle da sam sa margina društva. Ali, ja sam socijalni radnik, imam nemačko državljanstvo. Pitam se, šta je još potrebno da bi se osećao kao kod kuće. To je zaista nehumano!“ Ni belci ne mogu da veruju u ono što se desilo, usred zabavne četvrti u Hamburgu. „Šokiran sam zato što su obrazloženja tako očigledno lažna. Gledaju u oči i lažu. Diže mi se kosa na glavi!“

Političke posledice

Ovo testiranje klubova organizovao je Brite Vajs iz savetovališta za borbu protiv diskriminacije „Bazis und vog“. On kaže: „Sproveli smo testiranje zato što nam redovno prijavljuju slučajeve i traže savete ljudi koji su upravo to doživeli. Pokušali smo da pronađemo, šta je tu istina. Rezultat je poražavajući, zato što je pojava vrlo rasprostranjena."

Hamburški političari su zabrinuti zbog svega ovoga – Socijaldemokratski gradonačelnik Olaf Šolc je otpočeo veliku kampanju za dobijanje nemačkog državljanstva, a grad Hamburg je pristupio koaliciji za borbu protiv diskriminacije.