Kulturi fali više dobrih menadžera

"Ja očekujem sposobnog menadžera. Mi uvek sa promenom vlasti idemo u promenu kulturne ideologije, a sve su promene ideološke prirode napravili istu vrstu stranputice. Nama treba neko dovoljno hrabar da jednom za svagda podvuče crtu ispod tog neuspešnog modela funkcionisanja naše kulture", kazao je Mladenović 12. maja u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, devedeset devet posto budžeta Ateljea u ovoj kriznoj godini ide na plate, doprinose, redovne troškove, umesto da se angažovanjem ljudi po ugovorima, uz stalno dokazivanje kvaliteta i proveru svih ljudi, uđe u jedan model funkcionisanja koji će omogućiti da se sredstva ulažu u same predstave, a ne u plate i doprinose.

"Ne postoje pozorišta da mi primamo plate, nego da prave predstave", naglasio je on.

Za novi model po ugovorima, kako je dodao, treba mnogo odlučnosti i hrabrosti, "treba izdržati razne lavine kulturnjaka, negativnih kritika".

"To je model koji će morati da počne da funkcioniše, jer je toliko normalan, zdravorazumski i pripada savremenom svetu. Praktično, uz Bosnu i Makedoniju, mi smo poslednje oaze zastarelog načina mišljenja i poslovanja", smatra Mladenović.

Iako je situacija za teatar podjednako krizna i u Srbiji i u regionu, on jasno uočava da postoje dva tipa pozorišta.

"Jedna su ona koja su se, poput Ateljea, opredelila da rade maksimalnim naporima, od sopstvenog prihoda, uz animiranje sponzora, uz ogromnu želju da pozorište ne sme da se ugasi. Druga su se odlučila da pokleknu pod krizom, da čekaju stabilna finansiranja gradskih, republičkih i ostalih institucija i ta pozorišta tavore ovih nekoliko sezona", objašnjava Mladenović.

Foto: Tanjug

Uz parafrazu "Ne pitajte šta Beograd može da uradi za vas, nego šta vi možete da uradite za Beograd", upravnik Ateljea rekao je da se u toj pozorišnoj kući radi kao da krize nema, uz ogromne napore ali i uz redovne premijere.

On je dodao da festival “Mucijevi dani”, koji okuplja pozorišta iz regiona, ove godine ni sa koje strane nema nikakvu finansijsku podršku, sem samog Ateljea 212. Festival će otvoriti premijera predstave "Zoran Ðinđić", autorski projekat Olivera Frljića.

"Očekujem da to bude izuzetno provokativna, izuzetno važna predstava za sve nas, ali i predstava koja će iznova otvoriti region za Atelje 212. Očekuju nas već sada neki pozivi iz regiona i gostovanje u Nemačkoj", izjavio je Mladenović.

Na pitanje da li je prerano da se na scenu stavlja tema atentata na premijera, odgovorio je da "to nije stvar istorijske distance, već hrabrosti da se neke stvari kažu naglas".

"Mislim da svi oni koji se pozivaju na istorijsku distancu, ustvari nemaju dovoljno hrabrosti da se uhvate u koštac sa vremenom u kome žive i sa njegovim aktuelnim problemima. Atentat na Zorana Ðinđića je jedna od veliikih hipoteka pod kojima živi Srbija ovih devet godina. Neke stvari bole i dalje i prosto je o njima nužno govoriti", zaključio je Mladenović.