Odlazak Esme Redžepove: Glas koji je rušio sve granice

U jednom intervjuu za makedonske medije 2013. godine, a povodom nastupa na Evroviziji gde je s ponosom predstavljala Makedoniju, govorila je i o 1997. godini kada je preminuo njen suprug Stevo Teodosievski.

Ime Steve Teodosievskog neodvojivo je od imena Esme Redžepove. Upoznali su se kada je njoj bilo tek 11 godina, a upravo je Stevo bio prvi koji je prepoznao njen talenat za muziku. Bio joj je profesor, muzički mentor, kompozitor i životni pratilac.

"Moj suprug Stevo je i dan-danas sa mnom na svim mojim putovanjima i koncertima. U mojoj duši i u mom srcu živeće dok ja pevam i dišem. Dok njegova deca i naš bend svira. Stevo mi je bio suprug, prijatelj, profesor, partner, otac naše djce i više od toga", govorila je Esma Redžepova dodavši da je njegova smrt njena najveća tuga. Stevo i Esma usvojili su 47 dece, a svi su uspešni muzičari koji sviraju više instrumenata i prate Esmu na njenim koncertima.
Decu su počeli da usvajaju odmah nakon što su saznali da ne mogu da imaju biološku decu.

Prisećajući se trenutka kada su to saznali Esma je govorila:

"Kad smo saznali da ne možemo da imamo biološku decu, on je rekao ti si moje dete, a ja sam tvoje..."

Sa Stevom je snimila i prvi singl i album, još davne 1961. Sve posle je istorija - stotine numera, 15-ak albuma, preko 10.000 koncerata.

Pevala je za neke od najmoćnijih ljudi sveta, ali nikada nije zaboravljala one kojima je bila potrebna pomoć. Esma je sa svojim humanitarnim delovanjem, razmišljanjem, a na kraju i načinom života počela još u drugom razredu osnovne škole kada je dobila poklon od Crvenog krsta.

"Rekla sam sebi u životu kad sam dobila tu crvenu kapu i rukavice i čarape: ako jednog dana ja budem imala nešto više, odmah ću to da podelim sa nekim drugim", reka je Esma.

Mnogi će je pamtiti i po njenim haljinama u kojima je nastupala. Sve ih je redom na aukcijama prodavala, a novac delila u humanitarne svrhe. Priznanja za humanitarni rad davno je prestala da broji. Tri puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu, a kada su je i četvrti put predložili samo je odgovorila:

"Moja najveća neostvarena želja je da Balkan bude bez granica..."

Pevala je skoro isključivo na romskom jeziku i time se posebno ponosila.

Ako bih, na primer, pevala na engleskom, to sigurno ne bi bila Esma Redžepova. Hoću da budem ono što jesam", govorila je Esma.

Rođena u siromašnoj porodici sa bogatim muzičkim nasleđem, Esmi je muzika omogućila mnogo toga. Preko noći je postala popularna, pozivi su stizali sa svih strana, ali ono što je najznačajnije jeste da joj je muzika omogućila da menja ljude. Nije se stidela siromaštva iz kojeg je potekla, ostala je verna načelima koja je ponela iz kuće, iz svog Skoplja.

"Kad se ljudi u porodici vole, siromaštvo nije teško. Meni je najteže bilo kad sam krenula u prvi razred i kad su me svi nazivali 'Ciganka'. Niko nije hteo da sedi sa mnom u klupi. Tada sam prvi put shvatila da sam različita od druge dece i to mi je najteže palo".

Godinama je sanjala o realizaciji ideja o izgradnji Doma humanosti i muzej muzike Esma i Stevo Teodosijevski.

Tu je želela da sahrani sva ona priznanja i nagrade koje su ona i Stevo dobili za života. A zaista ih je bilo mnogo. Američki NPR uvrstio ju je na listu 50 najmoćnijih glasova sveta - priznanje kakvo nije poneo niko sa ovih prostora.