U planu Nacionalni zvučni arhiv

Prema njenim rečima, uzor je Nacionalni zvučni arhiv Velike Britanije koji je digitalizovan, detaljno stručno obrađen i dostupan svakome ko se bavi istraživanjima zvučnih zapisa.

Aleksandrovićeva je rekla da privodi kraju četvorogodišnji rad na digitalizaciji kompletne kolekcije starih gramofonskih ploča koje NBS poseduje u svojim muzičkim fondovima i da je tokom rada došla do podataka da u mnogim bibliotekama i muzejima u Srbiji postoje kolekcije starih gramofonskih ploča.

"Imajući u vidu važnost digitalizacije, delikatnost ovog posla, kao i finansijska sredstva koja NBS odvaja da se ovaj posao uradi u njenoj kući, postoji opasnost da te zbirke propadnu u neodgovarajućim uslovima čuvanja, potpuno sakrivene i nedostupne", upozorila je ona.

"Projekat digitalizacije starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja ušao je odavno u drugu fazu, do sada je digitalizovano oko 600 ploča, od oko 1.000 koliko imamo u fondu. Verujemo da imamo najveću zbirku starih ploča u zemlji" istakla je Aleksandrovićeva, koja je magistar muzičkih nauka.

Prema njenim rečima, ovaj izuzetno vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta digitalizacije. Vreme je da se razmišlja o budućim koracima, a plan je da se objedine sve institucije u zemlji koje imaju ovakve fondove da bi se zajednički angažovale na zaštiti starih gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja.

"Prvi korak bi bio da se načini centralni registar za Srbiju jer nigde ne postoji evidencija ko i gde poseduje stare ploče, istakla je Aleksandrovićeva. Ona je navela primer Muzikološkog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti koji ima najstariju vrstu ploča urežanih u vosak, o kojima niko ne vodi računa da ih digitalizuje i konzervira.

Kao prioritet navela je proglašavanje muzičkih fondova za kulturno dobro Srbije jer bi im to obezbedilo tretman koji imaju druga pokretna kulturna dobra.

Upoređujući knjige koje imaju taj status i koje se na stručan način čuvaju od daljeg propadanja, ona je upozorila da je stanje starih gramofonskih ploča koje imaju tek jedan vek mnogo alarmantnije nego nekih knjiga koje su strare i više od pola milenijuma.

U fondu NBS najstarija ploča je iz 1902, i to je u svetskim razmerama raritet jer komercijalna proizvodnja ploča u svetu je počela samo godinu dana ranije. Patent gramofona je registrovao Nemac Emil Berliner 1878, koristeći se rešenjima telefona Grejema Bela i Edisonovog fonografa.

U Zbirci fonodokumenata NBS, osnovanoj 1963, najvredniji i najugroženiji deo su ploče na 78 obrtaja među kojima su najstarije one sa početka veka, a najmlađe imaju "samo" oko 40 godina. Za sada je odnos stranih i domaćih ploča sa 78 obrtaja približno pola pola.

Snimci su najrazličitijih muzičkih žanrova, a preovlađuju gradske i narodne pesme i šlageri.

Aleksandrovićeva je kao jedan od najvećih rariteta pomenula snimak "Himne Kraljevine Srba Horvata i Slovenaca" na kojoj ne piše datum i na kojoj kraljeva garda svira po jednu strofu "Bože pravde".

U zbirci NBS ima i govornih snimaka , uglavnom dramskog karaktera, ali posebnu pažnju zavređuje ploča sa govorom kralja Aleksandra u Nišu 1927. godine.

Prva domaća fabrika ploča otvorena je u Zagrebu 1926. i radila je do 1947, kada je nacionalizovana i preimenovana u "Jugoton".

NBS je pre tri godine prihvatila projekat Aleksandrovićeve da se digitalizuju sve ploče na 78 obrtaja i to finansira iz sopstvenih sredstava, iako se radi o poslu od nacionalnog značaja .

Aleksanrovićeva je iskoristila razgovor za Tanjug da putem medija uputi apel svima koji imaju stare ploče da ih donesu u NBS gde bi ih konzervirali, presnimili i vratili vlasnicima, koji bi dobili i jedan digitalni snimak i to sve bez naknade samo za pravo da se jedna kopija snimka sačuva u fondu koji treba da postane zametak budućeg Nacionalnog zvučnog arhiva.