Zaštita od nasilja - javni interes

Zakon je donet pre deset godina i uspeo da poveže državne institucije i nevladine organizacije u celovit, kooridiniran sistem zaštite žrtava porodičnog nasilja, rekla je Silvija Taler, sudija i savetnica u Ministarstvu pravde Austrije.

U sprečavanju neposredne opasnosti i prekidanju nasilne veze, policija mora biti ključni akter, odnosno treba da ima ovlašćenja da odmah iseli prestupnika iz porodičnog doma žrtve (najčešće je to žena), čak i kada je u pitanju zajedničko domaćnistvo, prenela je ona neka od rešenja tog propisa.

Policija ne treba da nasilje u porodici shvata kao privatni sukob, već kao pravo žrtve na zaštitu koju treba da joj pruže državne službe, kao i stavljanje do znanja nasilniku da je odgovoran, rekla je Taler.

Austrijska policija, kao i "organi reda" u zemljama koje su sledile njen primer, Češka, Danska, Finska, imaju ovlašćenje da isele osobu iz stana na osnovu toga što prisustvo nasilne osobe predstavlja rizik za drugu osobu koja tu živi.

U drugim zemljama, Švedskoj, Luksemburgu, to pravo policije zavisi od saglasnosti javnog tužioca, a neka zakonodavstva, kao što je francusko, odluku o iseljenju ostavljaju sudu, podsetila je Taler.

Ona je istakla da prema austrijskom zakonu, ovlašćenja policije, kada izađe na lice mesta, ne smeju da zavise od saglasnosti žrtve da bi se preduzeli dalji koraci protiv nasilnika.

U ovoj fazi neophodno je objasniti i žrtvi i nasilniku da policija postupa po službenoj dužnosti, a ne zato što to žrtva želi, rekla je ona ističući da je nasilniku zabranjeno da se nađe i u neposrednoj okolini stana, ali da ta zabrana ističe desetog, odnosno dvadesetog dana od dana izdavanja.

U okviru tih deset dana ugroženi može da traži zaštitu pred porodičnim sudom i u ovoj fazi, takozvani interventi centri imaju ključnu ulogu. Ti servisni centri pomažu ženi da odluči da li želi da traži mere zaštite pred sudom, a pomažu im i na psihološkom planu pravnim savetima, podsetila je ona.

Sažetak austrijskog modela pokazuje da on počiva na tri stuba: nalozi za iseljenje i zabranu pristupa koje izdaje policija, dugoročna zaštita putem mera koje donosi porodični sud i besplatno savetovalište i podrška interventnih centara, zaključila je Taler.

Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra, podsetila je na skupu da su pre mesec dana Vladi Srbije stigle preporuke Komiteta Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, koje su sačinjene na osnovu vladinog Izveštaja o položaju žena u Srbiji.

Komitet je pozdravio napore koje Srbija ulaže u borbi protiv nasilja nad ženama, ali i izrazio zabrinutost što se nasilje nastavlja i što su izmenama Krivičnog zakonika kazne za porodično nasilje smanjenje, a seksualno uznemiravanje više nije krivično delo, rekla je ona.