Ovo je najčešća greška kod upale sinusa: Doktorka detaljno objasnila sve o akutnom i hroničnom sinuzitisu

Dosadan, uporan sekret se sliva niz zadnji zid ždrela, izazivajući stalnu potrebu za pročišćavanjem grla ili jutarnji kašalj.

Ako ovi simptomi traju duže od deset dana, više ne govorimo o običnoj prehladi, već o akutnom sinuzitisu. Ukoliko tegobe traju duže od 12 nedelja, u pitanju je hronični sinuzitis, odnosno hronični proces.

Kada se pacijent suoči sa ovim simptomima, najčešća greška je posezanje za antibioticima "na svoju ruku".

"U 2026. godini, lečenje sinuzitisa je mnogo više od običnog recepta" , ističe dr Biljana Kubura za stetoskop.info.

Od pametnih sprejeva koji ne ulaze u krvotok, preko probiotika za nos, antibiotika, do minimalno invazivnih metoda – pristup je ciljano usmeren na uzrok i mehanizam problema.

Dugo su pacijenti izbegavali sprejeve zbog straha od zavisnosti ili uticaja hormona. Danas se koriste molekuli koji deluju isključivo lokalno. Sa stopom resorpcije u krvotok manjom od 0,1 odsto, ovi lekovi su bezbedni saputnici u lečenju: smiruju upalu, a pritom ne remete rad vašeg organizma.

Imunitet igra bitnu ulogu

Novi protokoli lečenja podrazumevaju da se sluznici vrati njena prirodna moć odbrane.

Mikrobiom nosa dobija sve važniju ulogu, uvodimo specifične probiotike za nos i suplemente (poput vitamina D3 i cinka) koji jačaju lokalnu barijeru, ističe dr Kubura.

Važan deo savremenog pristupa je i čišćenje biofilma. Koriste se rastvori koji ne samo da ispiraju sekret, već razbijaju "štitove" koje bakterije prave da bi se zaštitile od lekova. N-acetilcistein (NAC) nije samo za kašalj - može biti ključan u razbijanju gustog sekreta u sinusima i narušavanju biofilma.

Antibiotska terapija: ciljani napad, a ne nagađanje

Kada lokalni sprejevi i higijena nosa nisu dovoljni da smire upalu, sledeći korak je antibiotska terapija.

U savremenoj praksi, pre prepisivanja leka radi se bris nosa i antibiogram, odnosno precizna identifikaciju uzročnika. Važno je znati koja je bakterija u pitanju i na koji lek je najosetljivija – time izbegavamo razvoj rezistencije i nepotrebnu upotrebu antibiotika.

Dužina terapije je takođe bitna: hronični procesi u sinusima često zahtevaju specifične, produžene protokole lečenja. Antibiotik retko ide sam – najbolje deluje kada se kombinuje sa sekretoliticima koji razređuju sekret i kortikosteroidnim sprejevima koji otvaraju puteve da lek dođe do žarišta.

Hirurgija kao poslednja, ali najfinija opcija

Kada je potrebno, preporučuje se FESS (funkcionalnu endoskopsku hirurgiju sinusa) – procedura bez modrica i bez trauma dugog oporavka, nakon koje pacijenti često idu kući istog ili sledećeg dana.

Pomoću tanke kamere visoke rezolucije ulazimo direktno u otvore sinusa. Bezbolno i za nekoliko minuta možemo proceniti da li je problem u devijaciji, malom polipu koji se tek stvara ili anatomskoj varijaciji koja se u okviru "običnog" pregleda ne vidi, objašnjava dr Kubura.

Tu je i balon sinusoplastika, relativno nova hirurška metoda. Princip je da se pod kontrolom endoskopa fini, fleksibilni, posebno konstruisani kateteri sa balonom plasiraju u predeo otvora sinusa, a zatim se naduvavanjem balona otvor proširuje i sinus ispira različitim rastvorima. Procedura se radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji.