Vek i po Vagnerovog festivala

Poslednjeg vikenda u julu uobičajeno počinje Vagnerov festival u Bajrojtu, a ove godine povrh toga obeležava 150. godišnjicu.

Ta manifestacija privlači ljubitelje opere iz celog sveta, kao i ugledne goste, posebno iz nemačke politike. Među njima su aktuelni nemački kancelar Fridrih Merc, ali i njegova prethodnica Angela Merkel koja je među redovnim posetiocima.

Pre tačno vek i po, 13. avgusta 1876, otvoren je prvi festival u Bajrojtu, ali tek nakon dugogodišnjeg natezanja oko novca i tek kada je bavarski kralj Ludvig II duboko posegnuo u državnu kasu za odvažni projekat Riharda Vagnera.

Filozof Fridrih Niče, Vagnerov prijatelj i gost festivala, tada je taj projekat nazvao "prvim putovanjem oko sveta u carstvu umetnosti".

Jubilarni program: "Deco, stvarajte novo"

Svečani program je raznovrstan. Na repertoaru je nova produkcija Vagnerovog celovitog monumentalnog dela "Prsten Nibelunga", u čijoj se pripremi koristi veštačka inteligencija. Tu je i nova produkcija opere "Rijenci", koja je Vagneru u 29. godini donela prvi veliki uspeh.

To je zapravo ostalo od ambicioznog plana uprave festivala da u godini jubileja na festivalu bude izvedeno svih trinaest završenih Vagnerovih opera. Ali novca za to jednostavno nije bilo.

Svečano otvaranje obećava. Ove subote (25. jul) u festivalskom pozorištu neće se čuti Vagnerova muzika, već Deveta simfonija Ludviga van Betovena, Vagnerovog uzora.

Vagner je upravo tom simfonijom 1872. dirigovao prilikom svečanog polaganja kamena temeljca svog festivalskog pozorišta u Bajrojtu.

Uprkos tome što je moralo da se odustane od prvobitnih planova, program je ambiciozan u duhu Vagnerove parole "Deco, stvarajte novo". Ipak, uoči otvaranja nad festival se nadvio mračni oblak zbog prvo otkazanog, a potom ipak pozvanog jevrejskog publiciste Mišela Fridmana.

KARL-JOSEF HILDENBRAND / AFP / Profimedia

"Ućutkani glasovi" se čuju

Naizgled je to bio organizacioni propust: uz sada već stalni deo Vagnerovog pozorišta, izložbu „Ućutkani glasovi“ posvećenu brojnim jevrejskim umetnicama čiji je rad na „Zelenom bregu“ prekinut mržnjom prema Jevrejima, progonom i ubistvima, pozvan je i Mišel Fridman da održi predavanje o antisemitizmu i suočavanju festivala sa nacističkom prošlošću.

"Upravo na svoju 150. godišnjicu Bajrojtski festival je svestan svoje istorijske odgovornosti, kako u pogledu antisemitskih stavova Riharda Vagnera, tako i kasnije bliske povezanosti festivala i dela porodice Vagner sa nacizmom i njegovim predstavnicima", poručili su organizatori.

Ali onda je zbog "nedovoljnih bezbednosnih mera" Fridmanu predloženo da svoj govor održi kasnije, da bi nakon te nespretne formulacije ipak i ta manifestacija bila vraćena na drugi dan festivala.

Događaj će muzički pratiti dela jevrejskih kompozitora Gustava Malera i Pavela Hasa, kao i Vagnerova "Zigfridova idila". "Veoma me raduje što mogu da poželim dobrodošlicu Mišelu Fridmanu u festivalsko pozorište", izjavila je direktorka festivala i kompozitorova praunuka Katarina Vagner.

The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

I omiljena Hitlerova opera

Posebna zanimljivost ovogodišnjeg programa jeste opera "Rijenci", koja nikada ranije nije bila izvedena na festivalu u Bajrojtu. Vagner je napisao u mladim danima u francuskom stilu velike opere, ali ni sam nije smatrao da se muzički uklapa u krug opera koje će se godinama kasnije izvoditi u njegovom festivalskom pozorištu.

Vagnera je privukla priča zasnovana na stvarnim događajima iz 14. veka o usponu i padu rimskog narodnog tribuna Kola di Rijencija, koji se borio protiv aristokratije. Nije bio jedini kome se tema dopala. Opera „Rijenci“ bila je među omiljenim delima Adolfa Hitlera.

Hitler uz Vilanda Vagnera, unuka slavnog kompozitora, posmatra urbanistiöke planove u Bajrojtu 1939. godineHitler uz Vilanda Vagnera, unuka slavnog kompozitora, posmatra urbanistiöke planove u Bajrojtu 1939. godine

Hitler uz Vilanda Vagnera, unuka slavnog kompozitora, posmatra urbanistiöke planove u Bajrojtu 1939. godine

"Hitleru se u 'Rijenciju' dopao, naravno, lik čoveka koji se zahvaljujući harizmi uspinje do položaja apsolutnog vladara", kaže Sven Fridrih, direktor Muzeja Riharda Vagnera u Bajrojtu.

Ostaje pitanje da li je bilo mudro upravo u jubilarnoj godini premijerno postaviti jednu od Hitlerovih omiljenih opera. Ali mađarske rediteljke Aleksandra Semeređi i Magdolna Parditka žele da učine sve kako bi „Rijencija“ približile današnjem vremenu.

"Zato se ne bavimo odmah takvim oblikom diktature, već istražujemo granice na kojima se država iz populizma postepeno može pretvoriti u autoritarni sistem"

"Prsten" u scenografiji AI – i samo u kompletu

Iščekuje se nova produkcija ciklusa opera "Prsten Nibelunga". I u tom delu je reč o moći, pohlepi i spletkama. Ko se domogne zlata iz Rajne, navodno stiče moć. Upravo za taj šesnaestočasovni operski ciklus Vagner je 1876. hteo da se sagradi festivalsko pozorište.

Direktorka Katarina Vagner želi da jubilarnom produkcijom krene novim putevima i oslanja se na pomoć veštačke inteligencije. "Koristićemo delimično slike koje će se stvarati uživo, a holografski će se generisati trodimenzionalni prostori", objašnjava kustos Markus Lobes.

Za projekcije je tim u arhivima odabrao slikovni materijal sa izvođenja „Prstena Nibelunga“ od 1876. do 2024. godine, koji će veštačka inteligencija koristiti kao osnovu. „Celina bi trebalo da stvori utisak velike zvučne slike“, kaže Lobes.

Autori najavljuju "vizuelno uzavreli svemir svetla, tekstura, istorije i asocijacija". Iznenađenja neće čekati samo publiku. Ni ekipa oko Markusa Lobesa ne zna u potpunosti kakav će na kraju biti rezultat veštačke inteligencije.

Ali to će biti iskustvo na koje se teško mogu odlučiti i ljubitelji Vagnera: povodom jubileja uprava festivala odlučila je da "Prsten Nibelunga" predstavi onako kako je to zamislio Vagner – kao celovit doživljaj sve četiri opere.

To znači i da se ulaznice prodaju za svih 16 sati njegove muzike u četiri večeri, a tek nešto bolja karta tog celovitog doživljaja košta oko 1.500 evra. Naravno, onda dolazi i trošak smeštaja u Bajrojtu koji u danima od 25. jula do 26. avgusta ima i posebne, "festivalske" cene.