Kriza u Nemačkoj ne jenjava: Ponuda radnih mesta pala na najniži nivo u pet godina

Od 38 analiziranih zanimanja, rast je zabeležen kod samo šest – od kojih su tri u sektoru zdravstva.

Podaci vodećeg portala za zapošljavanje "Indeed" pokazuju da je indeks tržišta rada u Nemačkoj pao sa 110 na 106 poena u periodu od aprila do juna. U poređenju sa rekordnim nivoima zabeleženim u proleće 2022. godine, u Nemačkoj se trenutno oglašava 39 odsto manje slobodnih radnih mesta.

Glavni razlog za ovaj pad leži u pesimističnijim ekonomskim prognozama. Nagli rast cena energenata, izazvan ratom u Iranu, usporio je oporavak nemačke privrede, zbog čega je savezna vlada snizila prognozu rasta BDP-a za 2026. godinu na skromnih 0,5 odsto.

Letnji i sezonski poslovi ostaju stabilni, mada su fizički radnici najtraženiji

Iako je ukupan broj otvorenih stalnih radnih mesta u junu bio za više od 10 procenata manji nego u istom mesecu prošle godine, obim sezonskih i letnjih poslova ostao je na prošlogodišnjem nivou.

Najveći udeo otvorenih letnjih radnih mesta čine:

• Proizvodnja i izrada: 17,7%
• Prodaja: 15,4%
• Briga o deci i vaspitanje: 14,1%
• Skladištenje, dostava i logistika: 10,5%

S druge strane, kancelarijski poslovi čine svega 2,3% ukupne ponude letnjih poslova.

Izuzetak: Sektor zdravstva beleži ogroman rast

Jedini sektor u Nemačkoj koji u potpunosti odstupa od opšteg negativnog trenda jeste zdravstvo.

Posebno izražen rast potražnje za radnom snagom zabeležen je u stomatologiji (ukupan porast od 25,3%). Vlada velika potražnja za stomatolozima (+28,2%), stomatološkim asistentima (+26,1%) i polaznicima obuke u ovoj oblasti (+29%).

Velika potražnja zabeležena je i u drugim sektorima zdravstva:

Terapeutska zanimanja (+3,6%): naročito fizioterapeuti (+11,5%) i radni terapeuti (+7,9%).

Medicinska tehnologija (+3,6%): najveća potražnja vlada za asistentima u operacionim salama (+23,6%), optičarima (+21,7%), kao i za medicinskim osobljem hitne pomoći i bolničarima (+19,2%).

Pad realnih zarada: Inflacija ponovo nagriza primanja

Pored smanjenja broja slobodnih radnih mesta, analitičari upozoravaju i na usporavanje rasta plata. Do juna je godišnji rast nominalnih plata u oglasima za posao pao na 2,8 odsto.

Usled skoka stope inflacije u Nemačkoj na 2,9 odsto, rast realnih plata skliznuo je u negativnu zonu (od -0,1% do -0,3%). Pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, rast realnih plata iznosio je solidnih 1,7 odsto. Stručnjaci predviđaju da će se radnici u Nemačkoj u narednim mesecima teško izboriti za bilo kakvo realno povećanje kupovne moći.