Lažni lekovi – veliki biznis

Lažni lekovi su ogroman biznis koji raste iz godine u godinu, zaključak je Međunarodnog saveta za kontrolu lekova. Jedno nedavno sprovedeno istraživanje navodi na zaključak da bi trgovina lažnim lekovima za četiri godine mogla da bude vredna 75 milijardi dolara godišnje.

A u Srbiji, svaki lek koji uđe u zemlju mora da se prijavi i registruje u nadležnoj agenciji, dok stvarno stanje u apotekama na terenu, gde se ponekad nađu prošvercovani lekovi, prati inspekcija Ministarstva zdravlja.

Inspekcija Ministarstva zdravlja, koja prati i kontorliše promet lekova u apotekama u Srbiji, u poslednje tri godine otkrila je tri slučaja lažnih lekova, kaže za B92 Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja.

"2005. godine je uhvaćen čuveni tetabulin, koji je bio falsifikovani lek. 2004. smo našli dva falsifikovana leka. Jedan se zove ciprocinal, a drugi je bio lekomeprol“, kaže Antić.

"U sva tri slučaja naša inspekcija je otkrila ljude koji su ubacili te lekove i podneli smo krivične prijave. Policija zajedno sa tužilaštvom dalje je radila taj posao“, navodi on.  

Sud još uvek vodi postupke za ta krivična dela. U Ministarstvu zdravlja napominju da je time samo uhvaćen jedan deo lanca trgovine lažnim lekovima.

Svaki proizvođač domaćih ili uvoznik stranih lekova dužan je da svaki lek, odnosno seriju, donese na kontrolu u Agenciju za lekove i medicinska sredstva.

Međutim, ta agencija na terenu po zakonu ne prati dalje kretanje prometa tih lekova, kaže Aleksandar Tucović, portparol Agencije.

"Agencija obavlja tu dužnost da svaki lek koji vaš slušalac ili gledalac popije danas ili sutra jeste kvalitetan, efikasan i bezbedan. Falsifikati, odnosno falš lekovi, su opasni iz mnogo razloga“, navodi on.

"Prvo, to niko nije kontrolisao, a drugo u tim falsifikatima često puta, umesto te aktivne supstance, koja u određenoj dozi treba da pomogne u izlečenju ili prevenciji kod pacijenta i korisnika lekova, stavljaju se neke stvari koje apsolutno veze nemaju sa samim lekom“, smatra on.

Sagovornici B92 objašnjavaju kako lažni lekovi dospevaju u apoteke u Srbiji i kakve su moguće posledice.

"Naše su procene da u Srbiju lekovi koji su falsifikovani stižu iz okolnih zemalja i to pre svega sa juga naše zemlje, sa Kosova, a možda i iz ovih drugih država sa kojima se graničimo na jug i istoku", kaže Vasilije Antić.

"Ti lekovi koji se švercuju iz okolnih bivših zemalja Jugoslavije često puta se prenose u neadekvatnim uslovima u kojekavim torbama i autobusima, dakle po svim onim lošim parametrima po aktivne supstance koje se nalaze u leku“, navodi Aleksandar Tucović.

"Zato vrlo često može biti više štete nego koristi za pacijenta ili korisnika leka ili medicinskog sredstva“, upozorava on.

Inspekcija Ministarstva zdravlja procenjuje da se procenat lažnih lekova koji se nalaze na tržištu u Srbiji kreće oko 10 odsto, što znači da je srazmeran onom u razvijenim zemljama.

Najveći problem u praćenju tih lekova predstavlja način evidentiranja, koji onemogućava da se preko dokumentacije lek prati do kraja, kaže Vasilije Antić iz Ministarstva zdravlja.

"Kada u jednoj apoteci nađemo lek za koji otkrijemo da je falsifikovan, onda pitamo farmaceuta od koga su nabavili taj lek. On navede četiri do pet veledrogerija od kojih je nabavio. Kaže: ’Ne znam tačno iz koje, ali iz neke od ovih’“, kaže Vasilije Antić.

"Kada odemo u tu veledrogeriju, onda nam kažu: ’I mi smo nabavili od ovih četiri-pet, ali ne znamo tačno od koga smo baš tu seriju’“, kaže on.

"Po našem novom pravilniku, koji će biti tek od 2009. godine, svaka veledrogerija i svaka apoteka moraće po seriji leka da zna od koga ga je nabavila, tako da možemo da uhvatimo od apoteke do onoga ko je prvi ubacio lek u promet“, kaže Antić.

Ministarstvo zdravlja predlaže da se u borbi protiv trgovine lažnim lekovima uvede pravilo da se na kutijicu leka stavi akcizna markica sa hologramom, slična onoj koja sada stoji na pakli cigareta.

To bi, procenjuju nadležni, bio najefikasniji način da se prati i kontroliše trgovina lekovima na domaćem tržištu.