Može li EU da uči od Australije?

Rešenje koje Australija primenjuje je - vraćanje brodova sa migrantima.

Posmatrači, međutim, upozoravaju da ova prilično sporna politika koju sprovodi Australija ne može biti model za Evropsku uniju, pošto je, kako ukazuju, nemoralna i verovatno nezakonita kako sa evropskog, tako i sa međunarodnog pravnog stanovišta, prenosi AFP.

Pritisak na EU da se pozabavi rastućom krizom eskalirao je nakon što se više od 700 ljudi utopilo proteklog vikenda kada se prepun brod otisnuo sa libijske obale.

Australijski ministar za imigraciju Piter Daton izjavio je danas da ne bi mogao da preporuči Evropi šta da radi.

"To je pitanje za vlade evropskih zemalja, nije na nama da delimo savete", rekao je on, ali je dodao da je Australija zaključila da je vraćanje brodova sa migrantima bezbedno i da to funkcioniše.

Ubrzo nakon dolaska na vlast u septembru 2013, australijska konzervativna vlade je pokrenula Operaciju suverenih granica na čelu sa vojskom kako bi zaustavila priliv brodova sa migrantima koji su pod prethodnom laburističkom administracijom pristizali gotovo svakodnevno.

Prema novoj politici, mornarica presreće brodove sa tražiocima azila i vraća ih tamo odakle su došli, uglavnom u Indoneziju, ili ih šalje u obalske centre za obradu u Papua Novoj Gvineji i Nauru u Pacifiku.

Čak i ako dokažu da su izbeglice, migrantima je zabranjeno doseljavanje u Australiju i kao opciju imaju ili da se vrate kući, ili da žive u Papua Novoj Gvineji, Nauruu ili čak u osiromašenoj Kambodži, u skladu sa bilateralnim sporazumima.

Daton je rekao da u proteklih 17 meseci nije zabeležena nijedna smrt migranata na moru na putu ka Australiji, nakon što je oko 1.200 ljudi na taj način nastradalo za vreme prethodne vlade.

Borci za prava izbeglica i ljudskih prava kažu, međutim, da je sadašnjom politikom Australija samo prebacila odgovornost na druge zemlje.

"Vlada je zauzela pobednički stav, ali realnost je da to što brodovi ne pristižu ne znači da je njihov priliv stao", objašnjava Džejn Mekadam, ekspert za međunarodno izbegličko pravo na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu.

To, prema njenim rečima, samo znači da je problem prebačen na druge zemlje, a brodovi će nastaviti da pristižu sve dok se ne reše ključni uzroci njihovog raseljavanja.

"Australija nije deo nijednog regionalnog sistema ljudskih prava i nešto od ovoga što ona primenjuje bilo bi proglašeno nezakonitim prema Evropskoj konvenciji o ljudskih pravima", upozorava ona.

Ujedinjene nacije oštro kritikuje australijsku politiku prema migrantima i navode da je Kanbera prekršila obaveze koje je preuzela kao potpisnica Konvencije o izbeglicama 1951. godine, a prema kojima mora ljudima da obezbedili pristup azilu.

I direktorka organizacije "Hjuman rajts voč" Ilejn Pirson kaže da bi bilo pogubno kada bi EU usvojila sličan stav i počela da vraća brodove.

Migracioni talas koji zapljuskuje Evropu, uglavnom preko Italije, povezan je sa pogrošavajućom bezbednosnom situacijom u Libiji, a EU traži načine da odgovori na ovaj problem.