"Napad na Srbiju u skladu s pravom"

Napad snaga NATO-a na Srbiju 1999. bio je "potpuno u skladu s međunarodnim pravom, iako bez specifične rezolucije (Saveta bezbednosti UN) koja bi to odobrila", rekao je jedan zvaničnik u sedištu Atlantskog saveza.

On se time osvrnuo na jučerašnji izveštaj agencije Beta iz Brisela o tome da je NATO prvi put zvanično saopštio da je Srbiju bombardovao bez odobrenja SB UN

Izvor u sedištu NATO-a je to preneo dopisniku Bete i stavio do znanja da "jeste stvar istorijskog sećanja da nije bilo posebne rezolucije Saveta bezbednosti UN o vazduhoplovnim udarima NATO-a radi zaštite civila od etničkog čišćenja na Kosovu".

Beta je u svom izveštaju navela prošlonedeljno saopštenje NATO-a u kojem se u nekoliko "činjeničkih tačaka" odbacuje stav Rusije o tome da su vojna intervencija snaga NATO-a 1999. i proglašenje nezavisnosti Kosova presedan koji opravdava rusko prisajedinjenje Krima.

Funkcioner NATO-a je naglasio da su vazduhoplovni udari NATO-a bili u skladu s međunarodnim pravom, iako bez specifične rezolucije (Saveta bezbednosti UN) koja bi to odobrila" i da su to "tada i potom potvrdili (atlantski) saveznici".

Predočeno je da "činjenične tačke" koje je NATO prošle nedelje objavio na internetu, a koje je prenela Beta, "ne predstavljaju promenu politike NATO-a, već jednostavno stavljaju na znanje dobro poznate činjenice".

Izvor u sedištu NATO-a je takođe želeo da "ukaže da je, za razliku od Krima, Savet bezbednosi UN usvojio opširnu rezoluciju o kosovskoj krizi, kao i prethodne rezolucije".

Agencija Beta je u jučerašnjem izveštaju iz Brisela ocenila da je NATO prvi put zvanično saopštio da je bombardovanje Srbije 1999. u kojem su učestvovali SAD i više članica Atlantskog saveza, pokrenuto bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, mada s obrazloženjem da je cilj bio da se spreči masovno kršenje ljudskih prava i ubijanje civila na Kosovu.

Kako je Beta dodala, nikada do sada zvaničnici NATO-a i zemalja članica nisu prihvatali tvrdnje da su bombardovanjem Srbije 1999. prekršeni međunarodno pravo i Povelja UN, jer je to učinjeno bez dozvole Saveta bezbednosti UN, iako su upravo povodom ukrajinske krize neki političari i bivši državnici članica NATO-a to priznali kao činjenicu.

U saopštenju objavljenom na internetu, NATO takođe tumači da je "proces koji je doveo do proglašenja nezavisnosti Kosova trajao više godina i bio deo širokog procesa koji su vodili Ujedinjene nacije i Kontakt-grupa, u kojoj je bila i Rusija".

"To je dovelo do skoro deset godina diplomatskih napora, pod autoritetom UN, s ciljem da se nađe političko rešenje za konačni status Kosova, kako je to predviđeno rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN", stoji u dokumentu Atlantskog saveza.

Time NATO odgovara na tvrdnju Moskve da su mnoge članice NATO-a priznale jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini i otcepljenje Kosova od suverene, međunarodno priznate države Srbije.