Autohtone vrste na Staroj planini

Stado buša najveće je u Evropi i jedino kod nas se može videti tigrasta buša za koju se verovalo da je izumrla.

Uzgajanje domaćih životinja koje opstaju u najsurovijim uslovima isplativo je jer troše znatno manje hrane, a njihovo meso daleko je kvalitetnije od oplemenjenih rasa.

Krstev Martin se zbog stočarstva vratio iz Moskve, gde je radio kao građevinski radnik.

Sada sa suprugom radi na farmi autohtonih rasa ovaca i koza kojima je, poput pirotske pramenke i karakačanske ovce, do pre par godina pretilo izumiranje.

Na samo desetak kilometara udaljenosti je i farma buša, najveća u regionu.

Među ovim govedima ima i primeraka vrsta za koje se mislilo da su izumrle. Buše čuva bivši radnik dimitrovgradskog Gida, koji je zbog gašenja fabrike ostao bez posla.

Na Staroj planini nalazi se i najveća farma autohtone rase brdskog konja.

Od sedamdesetak grla, koliko ih ima na celoj Staroj planini, na ovoj farmi je 46 i svaki od njih ima ime.

Uzgajanje autohtonih rasa domaćih životinja na području pirotskog okruga počelo je 2002. godine.

Sada se čuvanjem ovakvih svinja, ovaca, koza, goveda i konja bavi dvadesetak registrovanih odgajivača.

Karakteristike ovih grla su otpornost, kvalitet mesa i specifičnost njihovih proizvoda.

Tako je na primer pirotski ćilim koji se pravio od vune pirotske pramenke, bio znatno tanji i izdržljiviji od današnjeg, a meso mangulice, za razliku od mesa običnih svinja, sadrži takozvani dobri holesterol.