Koliko je pravosuđe nezavisno?

Iako su i međunarodni faktori saglasni da su u Srbiji značajni napori učinjeni na rerformi, reizbori sudija i tužilaca bacili su sumnju u nezavisnost pravosuđa.

B92 je došao do kopije pisma koje je najvišim državnim funkcionerima još u martu poslao evropski komesar za proširenje Štefan File, koje su oni punih sedam meseci krili od javnosti.

Borba protiv korupcije je ključna za evropske integracije i ona mora biti pojačana na samom početku procesa priključenja Evropskoj uniji, rekao je prvi čovek Unije u Srbiji Vensan Dežer.

Uz konstataciju da EU mora prvo počistiti svoje dvorište, Dežer je upozorio da ona ne može primiti u svoje redove zemlje koje se nisu obračunale s korupcijom.

"Šta se može dogoditi, da sredstva evropskih fondova budu blokirana i da se ne prebace određenoj zemlji jer ona ne poštuje zahteve koji se tiču finansijske kontrole i borbe protiv korupcije. Dakle, to je pitanje koje može oštetiti proces pristupanja EU u kasnijoj fazi, čak i zemlje članice mogu da se suoče sa problemom, ako se tim pitanjima ne bave na pravi način“, kaže Dežer.

A pravi način, kako smatra prvi čovek evropskog udruženja sudija i tužilaca Vito Moneti, je nezavisnost sudstva.

Međutim, on veruje da je senku na nezavisnost pravosuđa u Srbiji bacila upravo reforma, a posebno primedbe srpskih sudija i tužilaca povodom reizbora.

"Ne samo da smatramo da su njihovi razlozi opravdani, već smatramo i da vaša zemlja ima važnu ulogu i deo je sveta i Evrope i jedna tako važna zemlja mora imati nezavisno sudstvo“, kaže on.

Da li to znači da sudstvo u Srbiji nije nezavisno?

"To nisam želeo da kažem. Želim da naglasim da se situacija mora popraviti. U Srbiji imate i kapacitete i snagu da rešite problem i eliminišete sve potencijalne sumnje nastale na osnovu primedbi koje su moje kolege iznele na vas račun“, navodi Moneti.

Da je izbor sudija i tužilaca problematičan, pokayuje i pismo koje je Štefan File još u martu poslao Borisu Tadiću, Mirku Cvetkoviću i Snežani Malović, a koje je do danas bilo sakriveno od javnosti.

Sedam meseci kasnije B92 je došao do kopije tog pisma, u kome se srpskim zvaničnicima čestita na sprovedenoj reformi, ali i jasno poručuje da je izbor sudija i tužilaca ugrozio principe nezavisnosti.

- U sastavu Visokog saveta sudstva nisu dovoljno predstavljeni svi nivoi pravosuđa

- Sadašnji sastav Visokog saveta sudstva izabran je na osnovu odluke prethodnog saveta, koji je formiran pod snažnim političkim uticajem

- Rok za odlučivanje o imenovanju sudija i tužilaca je bio prekratak i prava procena kandidata je bila praktično nemoguća

- Reizbor je sproveden netransparentno, a neki od kriterijuma bili su nejasni

- Ne postoje individualna obrazloženja sudijama i tužiocima zbog čega nisu izabrani

- Neizabrane sudije i tužioci nisu dobile priliku da odgovore na optužbe

- Izabrani kandidati nisu testirani niti je sa njima obavljen razgovor

- Ne postoji mogućnost žalbe, a Ustavni sud je samo delimično nadležan za to

U Društvu sudija Srbije kažu da je izgubljeno mnogo vremena i novca, samo zato što državni vrh nije želeo da prizna grešku.

"Zašto su ćutali o svim ovim primedbama, zašto ništa nisu uradili, osim što su nastavili da plaćaju naknadu plate nereizabranim sudijama?“, pita predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

Pored tužilaca iz Srbije, u radu međunarodne konferencije "Saradnjom protiv korupcije" koju organizuje Udruženje javnih tužilaca učestvuje više od 50 tužilaca iz svih delova sveta Nemačke, Argentine, Italije, SAD, Portugala, Koreje, Kazahstana, kao i država regiona.

Međutim, osim članova strukovnih udruženja i predstavnika pojedinih tužilaštava, iz Srbije se niko drugi nije pojavio. Predstavnici Vlade, resornog ministarstva, regulatornih tela i drugih državnih organa nisu se odazvali na poziv organizatora.

Istovremeno, u Briselu se održava skup stručnjaka o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije na Balkanu koji organizuju Prijatelji Evrope i Ministarstvo pravde Srbije. O tome u posebnoj vesti.