Hilari Klinton na evropskoj turneji

Kako se navodi u saopštenju, Klintonova će se tokom tih poseta, od 11. do 14. oktobra, sastati sa predstavnicima vlada, liderima civilnog društva i građanima.

Tokom sastanka ona će naglasiti američku spremnost da pomogne svim balkanskim državama da ostvare svoje aspiracije i uđu u evropske i evroatlantske integracije.

Američka državna sekretarka će u Briselu učestvovati na ministarskom sastanku NATO snaga i razgovarati sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, kao i sa visokom predstavnicom za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Pripreme u Beogradu

"Politika" navodi da će američka državna sekretarka u Beogradu biti 12. oktobra i da je za sada jedino izvesno da će se sresti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem. Glavne teme biće najavljeni pregovori Beograda i Prištine, približavanje Srbije Evropskoj uniji kao i odnosi u regionu.

Prema nekim najavama gošća iz Amerike trebalo bi da boravi u Beogradu dva dana, ali izvori "Politike” kažu da ona sigurno neće u glavnom gradu provesti čitava dva dana, već da je Beograd izabrala da u njemu prenoći. Poznavaoci organizacije poseta američkih funkcionera kažu da je i to neki znak, jer oni po pravilu noće samo tamo gde se osećaju potpuno bezbedno.

Sa kojim će još ministrima ili predstavnicima nevladinog sektora razgovarati znaće se krajem nedelje.

Za organizaciju eventualnih susreta sa predstavnicima stranaka, nevladinih organizacija ili predavanja zadužena je američka ambasada u Beogradu. Jedna istaknuta članica civilnog sektora kaže da očekuje poziv iz ambasade, jer je tako bilo i prilikom prethodnih poseta zvaničnika iz SAD.

Kao i prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu, u maju prošle godine, i sada bi trebalo očekivati najveće moguće mere obezbeđenja.

Podsetimo, tokom Bajdenovog boravka, policija je zabranila sve javne skupove, sportske događaje i javne radove. Bile su zatvorene i pojedine bašte restorana, a bilo je ograničeno i kretanje pešaka. Bajdenovu posetu obezbeđivalo je oko 4.000 osoba iz srpskih i američkih službi. U tajnosti se držala trasa njegovog kretanja kao i satnica susreta sa predstavnicima državnog vrha.

Važnost posete Hilari Klinton

Bivši funkcioner američkog Stejt departmenta Džejms O’Brajen navodi da će poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton „u javnosti učvrstiti uverenje da taj deo sveta ostaje važan za Sjedinjene Države“.

„Sve dok sve zemlje na Balkanu ne budu deo bezbednog evropskog susedstva, što, nadajmo se, uključuje članstvo u EU, ali i u NATO, kontinent neće biti bezbedan u onoj meri u kojoj bi trebalo“, rekao je O’Brajen za "Politiku".

On je rekao da SAD ne mogu da budu angažovane na Balkanu kao što su bile devedesetih i da je to „zdrav pokazatelj, potvrda da mnogi problemi u regionu postaju politički, a ne oni koji se rešavaju nasiljem“.

„Predstojeći razgovori Beograda i Prištine su važan korak ka realizaciji cilja da i Srbija i Kosovo budu u EU. Zbog toga su veoma značajni, kao dokaz da dve strane mogu da rade zajedno kao susedi, što po mom mišljenju uključuje i praktična pitanja, račune za komunalije, telefonski servis i slično“, rekao je O’Brajen.

Tokom devedesetih, O’Brajen je kao savetnik državne sekretarke Madlen Olbrajt, a onda kao specijalni izaslanik predsednika Bila Klintona za Balkan, bio važan učesnik mnogih ključnih momenata rasplitanja drame izazvane raspadom SFRJ: u postizanju Dejtonskog sporazuma i ustanovljenju Haškog tribunala, a bio je i među prvima sa Zapada koji je posle 5. oktobra uspostavio kontakt sa novim vlastima, odnosno s novoizabranim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom.