20 mil. evra za povratak stručnjaka

Taj novac je izdvojen iz po­volj­nog kre­di­ta Evrop­ske inve­sti­cio­ne ban­ke, a pr­vi pri­me­ri povratka mo­ra­ju bi­ti uspešni, rekao je Đelić.

On je izrazio nadu da će stručnjaci sa sobom do­ne­ti pro­jek­te i do­ve­sti vi­so­ko­teh­no­loške kom­pa­ni­je i najavio da će u 4 go­di­ne Sr­bi­ja u is­traži­vače, pro­gra­me i opre­mu uloži­ti 800 mi­li­o­na evra.

Time će udvostručiti dosadašnja ulaganja - sa 0,3 na 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, a već 2015. dostići priželjkivanih i neophodnih jedan odsto, što je jedan od zahteva za uključenje u Evropsku uniju, istakao je Đelić u intervjuu "Politici".

Ključni cilj najavljenog "poduhvata bez premca" je da se uspori "odliv mozgova" i vrati u zemlju nekoliko stotina najdarovitijih.

Uz napomenu da ne treba očekivati preokret preko noći, Đelić je rekao da je bitno da se uključimo u najvažniji rat ove decenije - rat za talente.

On je podsetio da ne postoje pouzdani podaci o našim stručnjacima u inostranstvu. U Ministarstvu nauke je već napravljena baza u kojoj se, za sada, nalazi 500 imena, a to je samo početak. U svetu, a i kod nas, oko 70 odsto visokoobrazovanih odlazi u SAD, Kanadu i Australiju.

Devedesetih godina prošlog veka otišlo je od 20.000 do 30.000 ljudi.

Daleko smo od famoznih pola miliona, jer smo tih godina imali oko 600.000 fakultetski obrazovanih. To bi značilo da su svi otišli, što naravno znamo da nije tačno. U kontaktima s dijasporom fokusirani smo na tri teme - informatičke tehnologije (40 odsto naučne dijaspore), prirodnomatematičke nauke (20) i biomedicina (20), rekao je Đelić.

"Uz uslove u predstojećem naučnom ciklusu koji vode ka sistemskom povezivanju matice i rasejanja tražim od naših istaknutih privrednika i naučnika imena ljudi za koje misle da bi im njihov povratak mnogo značio. Već imam listu od pedesetak imena", kazao je on.

Đelić je dodao da moramo u izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uspostaviti status gostujućeg profesora na tromesečje, semestar ili godinu i tako ohrabriti zainteresovane.

Pomenuo je tri primera: Dejan Ilić (20 godina na čelu najveće nemačke fabrike baterija 'Varta', a sada savetnik predsednika Borisa Tadića), Miodrag Stojković (u rodnom Leskovcu vodi kliniku za lečenje steriliteta, a u Kragujevac dovodi svetski priznati časopis 'Stem sels') i Ljiljana Kundaković (radila u MIT-iju, a od ovog meseca biće direktor novog Fonda za inovacionu delatnost Srbije).

Đelić očekuje donošenje novog zakona o zadužbinama koji će imućnim ljudima i fondacijama dati olakšice ako ulažu u nauku.