Uskoro efikasniji rad parlamenta?

Najveća zamerka evropskih zvaničnika na proces integracija Srbije u Evropsku uniju jeste sporost u radu Skupštine Srbije. U vladajućoj većini u navode da bi uskoro trebalo da bude usvoje novi poslovnik o radu parlamenta kako bi njegov rad bio efikasniji.

Jedna od novina bila bi i da se takozvani evropski zakoni usvajaju po hitnoj proceduri.

U radnoj grupi za izradu novog poslovnika Skupštine navode da će tokom januara završiti tekst i da će on zatim biti upućen na usvajanje.

U vladajućoj koaliciji kažu da je neohodno da se promeni način rada u Skupštini, pre svega, kada je u pitanju rasprava o amandmanima.

"O amandmanima bi se raspravljalo na odborima prilikom prvog čitanja teksta nacrta zakona, pa bi deo tih amandmana bio prihvaćen od strane Vlade i bio bi uključen u predlog zakona, koji bi kasnije bio upućen Skupštini", rekao je Boško Ristić, predsednik radnu grupe za izradu novog Poslovnika.

"U Skupštini bi se samo u skraćenoj verziji raspravljalo o onim spornim amandmanima koje Vlada nije prihvatila", dodaje on.

U Srpskoj radikalnoj stranci, čiji poslanici provode najviše vremena za skupštinskom govornicom, sumnjaju u dobre namere vladajuće većine.

"Mi, pre svega, želimo od Demokratske stranke jasan stav koji bi nedvosmisleno Srpskoj radikalnoj stranci pružio uverenje da oni stvano žele da se neke stvari promene, ne samo u parlamentu, nego i da se promene i u državi", rekao je Dragan Todorović iz SRS-a.

"Ako je njihov cilj da izmenom poslovnika samo stave pod kontrolu opozicione stranke, da im onemoguće da vrše svoju funkciju u velikoj meri u parlamentu, onda ćemo mi biti protiv toga, da se razumemo", kaže Todorović. Jedna od ideja vladajuće većine je i da se u Skupštini jednom mesečno održava sednica na kojoj bi bila prisutna bar polovina članova vlade koji bi odgovarali na pitanja poslanika.

Ovakva sednica održana je jednom u prošlom sazivu Skupštine. "Pokazalo se da te sednice, u stvari, rešavaju mnoge od problema koji postoje u Skupštini", rekao je Radojko Obradović iz DSS-a.

"Onda poslanici imaju prilike da neposredno pitaju ministre, da neposredno od ministara dobiju odgovore i pokazalo se da takve sednice itekako imaju smisla. Na kraju, ne bi postojale u većini parlamenata Evrope i sveta", dodao je on.

Podsetimo, najviše rasprave van dnevnog reda u Skupštini je na osnovu članova 225. i 226. postojećeg poslovnika, koji regulišu pravo poslanika da budu informisani i daju im mogućnost da Vladi i resornim ministrima postavljaju pitanja.