Trojka EU i Rusija o planu

Lavrov je posle susreta sa evropskim zvaničnicima izjavio da Beograd i Priština treba da nađu rešenje za status Kosova prihvatljivo za obe strane. Međutim, ni ruska strana ni predstavnici Evropske unije nisu želeli da govore o detaljima razgovora.

Na pitanje novinara kako Rusija gleda na Ahtisarijev plan, Lavrov je kratko odgovorio da plan nije predstavljen Rusiji, već Beogradu i Prištini i da od njih zavisi kakva će biti sudbina plana. On je rekao da je još u okviru Kontakt-grupe dogovoreno da se teži tome da strane na osnovu tog plana nađu opšteprihvatljiva rešenja za status Kosova.

Nešto kasnije, član delegacije EU Havijer Solana je, gostujući na radiju Eho Moskve, rekao da podržava izjavu Lavrova, naglasivši da je Ahtisarijev plan početni predlog i da o njemu treba da slede pregovori.

"Zajednička pozicija EU i Rusije je da jasno pozivamo Beograd i Prištinu da krenu u pregovore o planu Ahtisarija", rekao je Solana. Prema njegovim rečima, najbolje i optimalno rešenje za Kosovo bilo bi ono s kojim se mogu složiti obe strane, a najbolja rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ona koju bi prihvatili i Beograd i Priština.

"Upravo tu poziciju želimo da podržimo, zato putujemo u region. Veoma je važno da Beograd i Priština uđu u pregovore. Treba nam nova rezolucija za promenu statusa Kosova, a bilo bi mnogo bolje da tu rezoluciju prihvate obe strane. Ako ne bude tako, to će biti rezolucija koju će im SB UN nametnuti", kaže Solana.

Izbegavajući da iznese detalje razgovora s Lavrovim i da navede šta EU očekuje od Rusije, Solana je rekao da je veoma zadovoljan razgovorom i opisao Lavrova kao veoma iskusnog političara, koji neće poći dalje od onog s čim se slaže.

Solana je najavio da će u sredu u Beogradu razgovarati sa predsednikom i premijerom Srbije kako bi čuo njihov stav o Ahtisarijevom predlogu i dodatnim konsultacijama u Beču.

Zavales: Plan nije konačno rešenje

Politički analitičar Džon Zavales ocenjuje da Beograd i kosovski Srbi ne bi trebalo da na predlog Martija Ahtisarija gledaju kao na konačno rešenje, već da bi trebalo nastaviti pregovore o promeni formulacije nekih odredbi.

"Pošto nezavisnost nije nigde pomenuta, niti je nametnuta, posledica je da bi odluka o priznavanju nezavisnosti Kosova mogla da bude prepuštena pojedinačnim zemljama. Imajući to u vidu, Beograd i kosovski Srbi bi mogli da usvoje dvostruki pristup", rekao je Zavales za Glas Amerike.

"Srpska strana bi od sada mogla da tretira Kosovo kao evropski region nedefinisanog konačnog statusa jer, iako Srbija nema suverenitet nad Kosovom, ono nije ni nezavisno. Drugi kolosek je staviti do znanja da će učešće Srba u kosovskim institucijama zavisiti od statusa Kosova, odnosno ako ono ostane takvo kakvo je, Srbi bi učestvovali u njegovim institucijama, a ako bi postalo nezavisno, onda ne bi", dodao je Zavales.

On je naveo da bi na međunarodnom planu Beograd mogao da formira blok zemalja naklonjenih svom stavu u Evropi, kao što su Španija, Grčka i Rumunija, i da produbljuje saradnju s Rusijom i Kinom imajući u vidu njihovu ulogu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.