Đukanović je zabrinut

To je izjavio predsednik Milo Đukanović na sastanku sa članovima delegacije Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR) koji borave u studijskoj poseti Crnoj Gori i regionu.

U saopštenju iz Kabineta crnogorskog predsednika navodi se da su aktuelni i nekadašnji politički zvaničnici, evropski poslanici i istaknute ličnosti društveno-političkog života Evrope, fokusirani na međunarodne spoljne odnose država Jugoistočne Evrope. Oni su, dodaje se, iskazali interesovanje za Đukanovićevo viđenje stanja u Crnoj Gori i regionu, mogućnostima za rešavanje unutrašnjih političkih kriza, ali i geopolitičkih odnosa i posledica.

Đukanović je predstavnicima Saveta potvrdio da je tema regiona izuzetno važna za stabilnost Evrope, ali i dalju snagu i prestižnost NATO-a. Navodi se i da je Đukanović, uz ocenu o izvesnom poremećaju na širem globalnom planu, rekao da je aktuelna situacija na Zapadnom Balkanu posledica dve okolnosti, zaustavljenog procesa proširenja i poremećaja na relaciji Istok-Zapad. Đukanović je, dodaju, ukazao na potrebu odlučnijeg i jasnijeg podsticaja zemljama Zapadnog Balkana za integraciju u EU, i “odlučniju i promišljeniju zaštitu Regiona od malignog uticaja trećih strana što nije samo interes Zapadnog Balkana, već i Evrope.

“On je iskazao zabrinutost da je oživljavanjem retrogradnih politika, poslednjih meseci Zapadni Balkan više na pitanju stabilnosti, nego integracija. Uprkos tome, izrazio je spremnost Crne Gore da se bori za vrednosti u koje veruje, napominjući da je Crna Gora sva svoja strateška postignuća ostvarila zahvaljujući funkcionalnosti države, što je sada dovedeno u pitanje i što se mora rešavati i u skladu sa očekivanjima javnog mnjenja”, navodi se u saopštenju.

Među članovima delegacije Saveta su i poslanica u hrvatskom Saboru i bivša ministarka spoljnihh poslova Hrvatske Vesna Pusić, koordinatorka programa Evropskog Saveta Maria Simeonova, predsednik Međunarodnog instituta za mir i bivši zastupnik u Evropskom parlamentu Hans Svoboda, i direktor i stalni saradnik Evropskog projekta Ivan Vejvoda.