Šta se događa u Švedskoj?

Zbog nedostatka medicinskih kapaciteta pomoć su ponudile susedne države Finska i Norveška.

Stokholm još mora formalno zatražiti pomoć, kako bi se finski i norveški medicinari uključili u borbu protiv zaraze. Zdravstvene vlasti u švedskom glavnom gradu dosad su angažovali sve raspoložive lekare, ali i vojne snage, kako bi se izborili s epidemijom, javlja "Fajnenšel tajms", prenosi "Jutarnji list".

"Još nismo primili službeni zahtev za pomoć, no vidimo kakva je situacija u švedskim bolnicama te smo spremni da uskočimo", rekla je glavna sekretarka finskog ministarstva za socijalnu zaštitu i zdravstvo Kirsi Varhila.

Njena norveška koleginica Maria Jarman Bjerke novinarima je, pak, rekla kako nordijske zemlje imaju sporazum o međusobnoj medicinskoj pomoći.

"Ako Švedska zatraži pomoć, ispunićemo taj zahtev", izjavila je.

Švedska je tokom prvog i drugog talasa koronavirusa imala znatno veći broj zaraženih nego susedne Norveška i Finska.

Neki to pripisuju 'preliberalnom' modelu borbe protiv pandemije, koji nije uključivao gotovo nikakve značajnije restriktivne epidemiološke mere u poređenju sa "zaključavanjima" kakva su bila u ostatku Evrope.

Švedska je dosad zabeležila oko 1.400 umrlih od kovida 19 samo tokom decembra. U Norveškoj je u istom razdoblju preminulo 100, a u Finskoj 80 osoba.

Stokholmska regija izvestila je kako se tamošnje bolnice suočavaju s vrlo velikim problemima, jer je 99 odsto kreveta na odeljenjima intenzivne nege puno, a zdravstveni sindikati upozoravaju da veliki broj zdravstvenih radnika otkazuje svoje radne ugovore zbog rasta zaraze, hospitalizacija i smrtnih slučajeva.

Tako je samo na području metropole otkaz od početka pandemije dalo oko 3.600 radnika u zdravstvu. Fluktuacije u osoblju uobičajene su, no švedski mediji upozoravaju kako je to 900 otkaza više nego u istom razdoblju lani.

Ipak, čini se kako Švedska još ne namerava tražiti pomoć suseda. Kako je rekla direktorka za pripravnost švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje Johana Sandval, situacija u zdravstvu je teška i zahtevna, ali zemlja još sa time može da se izbori sama. "Veliki je pritisak na jedinice intenzivne nege, ali ovo nije akutna kriza, možemo proširiti svoje kapacitete" rekla je za Fajnenšel tajms članica švedskog Nacionalnog odbora za zdravlje i blagostanje Irena Nilson Karlson.

Ključni čovek stokholmske regije za zdravstvo Bjorn Erikson rekao je ove nedelje kako regija ima još samo jedan raspoloživ krevet u jedinicama za intenzivnu negu.

"To ne može biti cena našeg ponašanja, odlazaka na piće nakon posla, božićnog šopinga ili međusobnih druženja, jer posledice takvog ponašanja su strašne", istakao je.

Švedska je u međuvremenu pooštrila svoje preporuke na nacionalnom i lokalnom nivou, no još nije donela jasne propise, što je strategija koja nailazi na odobravanje većine stanovništva.

Ipak, vlada levog centra radi na pandemijskom zakonu koji bi bio okvir za moguće zatvaranje trgovina i javnog prevoza, no veruje se da on neće stupiti na snagu pre proljeća, zaključuje Fajnenšal tajms, prenosi "Jutarnji".