Masovne grobnice širom Srbije, zločinci nekažnjeni VIDEO

Državna Komisija za tajne grobnice je na kraju svog rada dokumentovala podatke za više od 59 hiljada ubijenih.

"Nemojte mu više donositi hranu i veš, nije potrebno". To je bila zlokobna rečenica koje su se najviše plašili srodnici ljudi koje su pripadnici Ozne hapsili od jeseni 1944. i dolaska komunista na vlast.

Dobrivoje Tomić je imao deset godina kada je bez bilo kakvog suda ubijen njegov otac Dušan, predratni industrijalac iz Boljevca. Jednog februarskog dana 1945. javljeno im je da ne treba više da dolaze u posetu.

"I onda smo mi došli, poneli smo sveće da zapalimo, međutim tamo smo našli Oznaše koji čuvaju to mesto gde je masovna grobnica. Naravno tu sam video kolce i letve neke krvave i žice kako su bili vezani. Užas jedan sta sam doživeo", priseća se Tomić.

Sličan scenario se događao po celoj Srbiji, od Vranja, Pirota i Leskovca do Subotice i Novog Sada.

Srđan Cvetković, koji je vodio Komisiju kaže da je svega 3800 ljudi od 60 hiljada, pogubljeno po sudskim presudama.

"Mi ako danas želimo, a želimo nadam se, da budemo jedno liberalno demokratsko društvo, da imamo pravnu državu, moramo da nazovemo žrtvom svakog ko je stradao van suda ili je mučen i terorisan od državnih organa bez ikakve presude", navodi Cvetković.

Biti zanatlija, trgovac, industrijalac ili sveštenik, bio je dovoljan greh za komunisticke oslobodice pa da neko izgubi glavu.

Bati Novakoviću, danas advokatu u penziji, nove vlasti su 1944. u Kruševcu ubili strica Jevrema, mesnog sveštenika, dok mu je otac Krsta, kao predsednik opštine, proveo 13 godina u zatvoru.

"Prvo što su uradili to su došli i isterali nas iz kuće. I mi naravno hoćemo nešto, evo taj klavir hoće majka da ga iznese to je donela za miraz, a on kaže a ne ne ostavite to, to ćemo mi da sviramo na tome. I onda nas broji jedan, dva, tri. Tri kreveta, tri stolice, jedan sto, jedan orman. Dosta je", priča Novaković.

Nijedna masovna grobnica žrtava komunistićkog posleratnog terora nije do danas otkopana, kao što nije podignut nijedan spomenik žrtvama. Pitanjem odgovornosti počinilaca do sada se nisu bavila ni srpska Tužilastva, tako da niko od zločinaca nije kažnjen.