Kosovo i kršenje principa OEBS-a

Obraćajući se okupljenim na neformalnom sastanku šefova diplomatija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju koja (OEBS) na Krfu, posvećenom pitanjima bezbednosti, Jeremić je rekao da se u poslednje vreme ta transatlantska i transevropska organizacije nalazi "u središtu krize poverenja".

"Flagrantan primer za to je Kosovo. Unilateralna deklaracija nezavisnosti od strane ethničkih albanskih vlasti u našoj južnoj pokrajini je jednako pokušaju da se nasilno podeli Srbija", rekao je Jeremić.

To je, kako je naglasio, direktno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava Srbije, Povelje UN, protivno volji Saveta bezbednosti a predstavlja i kršenje OEBS-ovog Finalnog akta iz Helsinkija.

"Mi smo razočarani što nije zauzet zajednički stav protiv ovog kršenja osnovnih međunarodnih principa. Time su otvorena vrata da se teritorijalni integritet drugih zemalja dovede u pitanje", rekao je on.

On je ukazao da takav pristup Organizacije koja okuplja 56 zemalja i koja funkcioniše na principu konsenzusa može da navede kritičare da kažu da u OEBS-u postoje dupli standardi, "jedan za Kosovo a drugi za druge situacije".

Jeremić je dalje rekao da Srbija neće dozvoliti da se problem Kosova "gurne pod tepih" i podsetio da je Srbija odgovorila na te izazove na način u skladu sa Helšinskim principma, da nije išla ka konfrontaciji niti preduzimala jednostrane mere, kao i da je isključila upotrebu sile i uvođenje ekonomskih sankcija.

Uskoro ruski kredit

Jeremić je posle razgovora sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim izjavio da Srbija uskoro može da očekuje da će doći do realizacije kreditnog aranžmana o kojem su govorili predsednici Rusije i Srbije.

"Sa ministrom Lavrovom imali smo dug i iscrpan razgovor. Nastavljamo da najbliže sarađujemo kada je reč o Kosovu", rekao je Jeremić i nagalasio da je još jednom potvrđena puna ruska podrška Srbiji.

Tokom dvodnevnog neformalnog ministarskog sastanka OEBS, Jeremić je razgovarao i sa ministrima inostranih poslova Italije, Španije i Portugalije, Frankom Fratinijem, Migelom Anhelom Moratinosom i Luišom Amadom, kao i sa šefovima diplomatija Slovenije, Slovačke, Luksemburga, Hrvatske, BiH i Belgije