Kriza poskupela kredite

Na sastanku Odbora PKS-a za bankarstvo i osiguranje ocenjeno je da je, zbog posledica svetske krize, smanjena i tražnja, a to se negativno odražava i na privredna kretanja.

Predsednik Odbora Privredne komore Srbije za bankarstvo Vladimir Čupić izjavio je da se ne može proceniti koliko dugo će svetska ekonomska kriza trajati i kakvih razmera će biti, a Odbor PKS-a za bankarstvo predložio je određene mere i aktivnosti za prevazilaženje problema.

Čupić je naglasio da je jedna od najvažnijih mera da se obezbedi stabilnost dinara kako bi se sprečilo prerastanje valutnog u kreditni rizik.

"Svi korisnici budžetskih sredstava treba da izmire svoja dugovanja prema privredi u prvoj polovini godine i u narednom periodu mora da se uspostavi uredno plaćanje tekućih obaveza iz ugovora o javnim nabavkama, jer državna i javna preduzeća ne smeju biti generator nelikvidnosti", kazao je on.

Čupić je kazao i da treba preispitati i održivost planiranih budžetskih rashoda zasnovanih na projektovanoj stopi rasta domaćeg proizvoda od 3,5 odsto, jer je, kako kaže, nedopustivo povećanje stope PDV-a s obzirom na neiskorišćenje mogućnosti za racionalizaciju i uštede kod svih korisnika javnih prihoda.

Kao još jednu od mera za prevazilaženje negativnih efekata krize, on je naveo i da je potrebno osmisliti i promovisati program vraćanja punog poverenja u bankarski sektor Srbije.

U Srbiji 126.000 samozaposlenih

Srbija će, kao i države Evropske unije, tokom 2009. godine intenzivno raditi na očuvanju radnih mesta, ali i stvaranju mogućnosti za kategorije stanovništva koje se teško zapošljavaju, ocenjeno je na drugom zasedanju radne grupe posvećene socijalnom dijalogu.

Prema rečima profesora Mihaila Aranderenka, Srbija po prvi put ima podatke o samozaposlenima, kojih ima 126.000, kao i osobama koje su "pomagači u radu", pre svega u poljoprivrednim domaćinstvima, a ima ih oko 61.000.

Aranderenko navodi da je za prevazilaženje efekata svetske ekonomske krize neophodno sprovoditi socijalnu politiku solidarnosti, ali i smanjiti plate u javnom sektoru, jer je razlika između zarada u tom i privatnom sektoru velika i nerealna.

Najteže do radnog mesta dolaze osobe sa invaliditetom, Romi, mladi, izbegla i raseljena lica i žene, zbog čega Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, razvija programe pomoći tim kategorijama, kao i podršku poslodavcima koji odluče da im daju šansu, kazala je pomoćnik resornog ministra Ljiljana Džuver.

"Teško do posla dolaze i osobe koje su u okviru programa readmisije vraćene iz evropskih zemalja u Srbiju", kazala je Džuverova i dodala da će tokom ove godine u našu zemlju doći oko 50.000 ljudi iz zemalja Evrope.