Čekajući "radikalnije korake"

Slovenački ministar inostranih poslova, koji je učestvovao na sastancima Evropske unije u Lisabonu i Luksemburgu, kaže da je to očekivanje utisak nakon susreta ministara spoljnih poslova Evropske unije s Karlom del Ponte.

Rupel je na osnovu tog razgovora zaključio da bi u naredne tri do četiri nedelje vlasti u Srbiji mogle preduzeti "radikalniji korak" u saradnji s haškim sudom, što bi se trebalo odnositi na Ratka Mladića, izveštava iz Lisabona državna novinska agencija STA.

Rupel je pre lisabonskog samita u Luksemburgu put predsedavao zasedanju ministara inostranih poslova u ime Slovenije, buduće predsedavajuće EU, zamenivši portugalskog šefa diplomatije.

Jedna od tema tog sastanka je bila i saradnja Srbije sa Međunarodnim sudom za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije, na kojem je Karla Del Ponte predstavila svoju ocenu saradnje sa Beogradom za koju je rekla da je "bolja nego pre godinu dana, ali nedovoljna".

Glavna tužiteljka suda u Hagu je u prošli ponedeljak u Luksemburgu "predložila da joj se dozvoli još tri, četiri nedelje vremena da ubedi na saradnju" Beograda sa Hagom, objasnio je još Rupel.

"Za to vreme, tako shvatam, postoje mogućnosti da srpske vlasti faktički naprave neke radikalnije korake u saradnji s tim sudom, a razumeli smo da se radi o generalu Mladiću", rekao je Rupel.

Na poslednjem sastanku Karla del Ponte "nije bila sasvim zadovoljna", rekao je juče Rupel, kao i da se nada "da će se u narednim nedeljama to promeniti i da će potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji biti moguće".

O potpisivanju će na kraju odlučivati Savet EU, naglasio je on, kao i da o parafiranju sporazuma, što je samo tehnički korak, može odlučiti Evropska komisija.

Evropski komesar Oli Ren je nedavno dao znak da bi komisija mogla parafirati sporazum sa Srbijom, ako ona "poboljša saradnju" sa haškim sudom.

Takojde, grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani je rekla da se primer politike prema Hrvatskoj u slučaj traženja generala Anta Gotovine pokazao efikasnim, zbog čega na isti način treba raditi i u slučaju Srbije.

Del Ponte: Spore i neodlučne akcije u Srbiji

Karla del Ponte (FoNet)

Akcije lociranja i hapšenja haških optuženika u Srbiji su "spore i neodlučne", prenela je glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte komesaru EU za proširenje Oliju Renu, piše Blic.

List piše da je Del Ponteova 15. oktobra rekla Renu i da policija, Bezbednosno-informativna agencija i vojska "i dalje ne sarađuju sa Haškim tribunalom".

"Blic" navodi da je Del Ponteova Renu prenela da, iako je postignut izvestan napredak u vezi sa predajom dokumenata tribunalu, postoji jedan broj veoma važnih zahteva za pomoć koji nisu rešeni, a službenicima tužilaštva i dalje je onemogućen pristup ključnim arhivama, pre svega u BIA i Ministarstvu odbrane.

Ona je, međutim, pozdravila odluku Nacionalnog saveta za bezbednost Srbije da raspiše nagradu za pružanje informacija koje će dovesti do hapšenja haških begunaca.

Karla del Ponte je, prema pisanju Blica, kazala da "možda nije puka slučajnost što će se iduće godine voditi suđenje nekadašnjem šefu službe bezbednosti Jovici Stanišiću, koji je na privremenoj slobodi u Beogradu".