Telenor

Telenor je Najveća norveška kompanija koja se bavi telekomunikacijama i jedan je od  najvećih operatera mobilne telefonije u svetu. Takođe, kompanija Telenor je najveći operater televizijskih usluga u nordijskom regionu. Godine 2005.  57 procenata prihoda ove kompanije ubrano je od poslova vezanih za mobilnu telefoniju. Ova kompanija u svom posedu ima mobilne operatere na svim svetskim tržištima. Kompanije širom sveta u koje Telenor ulaže svoj kapital se razvijaju sve brže i brže, a tržište koje ova kompanija drži u Norveškoj jeste jedno od najnaprednijih tržišta mobilne telefonije danas na svetu..

Ova grupa je po izveštaju za 2005. godinu prijavila prihode od 68,9 milijarde norveških kruna, što predstavlja rast za 14 procenata u poređenju sa 2004. godinom. U godišnjem izveštaju za 2005. godinu stoji da Telenor zapošljava 27.600 ljudi (ljudi koji su proveli najmanje 2000 radnih sati u kompaniji) – 16.700 ljudi zaposlenih u Telenoru radi izvan Norveške.

Mobilna telefonija

Telenor je vodeći provajder komunikacijskih usluga i jedan je od najrazvijenijih mobilnih operatera, koji i dalje vrtoglavo nastavlja svoj razvoj širom sveta.

U godišnjem izveštaju za 2005. godinu stoji da Telenor ima većinski vlasnički udeo kod operatera mobilne telefonije u Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Ukrajini, Mađarskoj, Crnoj Gori, Tajlandu, Maleziji, Bangladešu i Pakistanu. Manjinski vlasnički udeo Telenor ima kod ruskih i austrijskih operatera.

U skladu sa ciljem kompanije za učvršćivanjem i konsolidacijom pozicija i snaga koje ova kompanija ima u međunarodnom sistemu mobilne telefonije, strategija kompanije Telenor je ta da preuzme kontrolu nad još nekim “izabranim” stranim mobilnim operaterima; kako bi kompanija na najbolji način mogla da poveća korist zajedničkog delovanja, a,  kako bi bila u stanju da poveća ukupan profit, kompanija Telenor je 2005. godine najavila nove poteze u smislu kupovine novih operatera mobilne telefonije. 

U oktobru mesecu (2005. godine), kompanija Telenor je ušla u pregovore sa Grupom Vodafone, kako bi otkupila švedski deo ovog giganta, Vodafone Sweden za 8.170 miliona norveških kruna. U ovu cenu su ušli i dugovi Vodafone-ove švedske ispostave.

Od 26. oktobra 2005. godine, kompanija Telenor je povećala svoj ekonomski ulog u kompaniji Total Access Communication (DTAC) na Tajlandu za 56,9 procenata. Prateći dalje transakcije koje su bile zasnovane na mandatornim tenderskim ponudama, Telenorova ulaganja su skočila na 69,3 procenata krajem 2005.godine.

Telenorove obaveze u mobilnoj telefoniji Azije i Istočne i Centralne Evrope postaju značajnije, a kako bi kompanija osigurala svoje što optimalnije poslovanje, postavila je izvršne potpredsednike za ove regione. Kompanija Telenor je, takođe, ojačala koordinaciju operative i ljudskih resursa u svim zemljama u kojima posluje, tako da je došlo i do postavljenja dva nova izvršna potpredsednika u menadžmentu grupe.

Tokom 2005. godine, kompanija Telenor je uspešno izvršila nekoliko krupnih zajedničkih poslova sa svim ispostavama ovog giganta. Uobičajene tehnologije za optimalan spektar poslova i korišćenje mreže bili su uspešno implementirani u svaki od poslova koje je grupa vodila. Kompanija Telenor nastavlja da se fokusira na usvajanje novih tehnologija kako bi poboljšala kvalitet servisa i smanjila troškove. 

Kako bi harmonizovala orijentisanost prema klijentima na svim tržištima, kompanija Telenor je razvila zajednički  model segmentiranja koji omogućava delotvornije određivanje ciljnih grupa, dok to u isto vreme pruža i bolji uvid na dešavanja na globalnim tržištima. Telenor je razvio system rada koji saradnicima dokazuje da koncept razvitka određenih ponuda daje i najbolja rešenja strategije izlaska na tržište. 

U prihode od takozvanih voice services (klasičan telefonski razgovor putem mob. telefona– usluge glasovne komunikacije)računaju se cene obavljenog saobraćaja, zatim cene specijalnih ponuda, kao i naplate razgovora u roamingu. Svi poslovi koje kompanija Telenor vodi u polju mobilne telefonije najveći prihod ubiraju upravo od klasičnih telefonskih razgovora (voice services), a kompanija nastavlja da se fokusira na razvoj novih usluga, proizvoda, servisa i inicijativa kako bi se povećala baza njenih klijenata i ohrabrila što veća upotreba servisa koje kompanija Telenor nudi.

Fiksna telefonija

Telenor je, takođe i vodeći norveški provajder fiksne telefonije i drži jake pozicije na nordijskom tržištu za broadband usluge (usluge tzv. širokopojasnog interneta), a razvoj usluga koje ova kompanija pruža u ovom segmentu je, takođe u konstantnom razvoju..

Kompanija Telenor u Norveškoj nudi rešenja u komunikacijama i to na maloprodajnim osnovama kako privatnim tako i pravnim klijentima. U ponude ove kompanije spadaju analogna (PSTN) i digitalna (ISDN) fiksna telefonija, kao i glasovni broadband servis putem Internet protokola (VoIP –VoiceInternetProtocol), zatim pristup Internetu preko PSTN/ISDN-a i xDSL-a, odnosno digitalnih pretplatničkih linija, servisa na bazi dodavanja vrednosti (dopuna) kao i iznajmljivanja linija.

Preko kupovine švedskog Bredbandsbolaget-a (po ceni od 4,5 milijardi norveških kruna) i danskog Sajbersitija (po ceni od 1,3 milijardi norveških kruna) u Julu 2005. godine, kompanija Telenor je zauzela jaku poziciju u rastućim broadband tržištima u Švedskoj i Danskoj. Bredbandsbolaget je, inače, drugi po veličini provajder broadband usluga u Švedskoj, koji nudi potpuni takozvani trostruki paket, u koji spadaju brzi Internet (broadband),  VoIP, kao i televizija preko Internet protokola (IP) na all-IP bazi i xDSL mreži. Sajbersiti je na trećem mestu u Danskoj po pružanju broadband usluga; one obuhvataju xDSL pristup Internetu, kao i telefonske usluge putem Interneta koje se nude privatnim i pravnim klijentima.

Kompanija Telenor je 8. februara 2006. godine za 13,5 procenata povećala svoj udeo u akcijama u švedskom provajderu telefonskih i broadband usluga privatnim korisnicima Glocalnet AB-u uz novčanu nadoknadu koja je iznosila 136 miliona švedskih kruna (118 miliona norveških kruna), kako bi osigurala 50,1 procenata vlasničkog interesa. Ova kupovina je praktično iznudila obaveznu ponudu akcija Glocalnet-a Telenoru. Ponuda je trebalo da bude na snazi  do 21. aprila 2006. godine, a od 28. marta 2006. godine Telenor je postao vlasnik 96.6 procenata vlasničkog interesa u Glocalnet-u. 

U četvrtom kvartalu 2005. godine, Telenor je napustio svoje poslove u Češkoj i u Slovačkoj uz gubitak od 63 miliona norveških kruna.

Telenor trenutno drži 20,3 procenata vlasništva ruskog operatera fiksne telefonije GoldenTelecom-a.

Radiodifuzija

Kompanija Telenor je vodeći provajder usluga u oblasti televizijske distribucije i emitovanja kako privatnim klijentima tako i javnim preduzećima u nordijskom regionu.
Ova kompanija takođe pruža usluge  poslove i nacionalne zemaljske radiotelevizije u Norveškoj i glavni je provajder satelitskih usluga u nordijskom regionu – koristi tri satelita. Ključni cilj ove kompanije jeste poboljšavanje emiterske pozicije u nordijskom regionu. 

Telenor Broadcast omogućava distribuciju televizijskih usluga u više od tri miliona domaćinstava i poslovnih prostora u nordijskom regionu – od običnih kanala preko “minipej” do premijum pay-TV usluga pretplatnicima, koji primaju televizijski program preko DirectToHome (DTH) satelitskih antena. U Norveškoj i Švedskoj Telenor, takođe, nudi osnovni paket kanala, pay-TV-a i Internet usluge korisnicima kablovske televizije, a u Danskoj, iste usluge se promovišu preko kablovske mreže; Telenor je izvršio kupovinu OE Kabel TV-a u novembru mesecu 2005. godine. U Finskoj, Telenor nudi premijum pay-TV usluge pretplatnicima sa pristupom digitalnoj zemaljskoj televiziji (DTT – DigitalTerrestrialTelevision). Kompanija Telenor takođe nudi i televizijske usluge preko zajedničke satelitske antene, koja može bit i u privatnom vlasništvu i  koja opslužuje više zgrada, naselja i zajedničkih korisnika te jedne, već spomenute zajedničke antene.

Canal Digital, koji je ispostava pod punim vlasništvom kompanije Telenor jeste vodeći distributer televizijskog sadržaja u nordijskom regionu i donosi široki dijapazon domaćih i stranih TV kanala u domaćinstva koja koriste DTH sisteme, kablovske sisteme, DTT ili SMATV sisteme za prijem televizijskog programa.

Ostali ogranci Telenora

Pored tri osnovne delatnosti, kompanija Telenor pored u svom dijapazonu ima i druge poslove u okviru ispostava: Telenor Cinclus, EDB Business Partner, Telenor Eiendom Holding, Telenor Global Services, Telenor New Business, Telenor R&D, Telenor Satelite Services i Telenor Venture.

Tržište

Nordijski region

Telenor u Norveškoj (www.telenor.no)
U Norveškoj, ova kompanija je vodeći provajder u pružanju usluga korisnicima mobilne telefonije. Telenor nudi širok izbor digitalnih usluga norveškim korporacijama i klijentima, a takođe ima i dugačko iskustvo u pružanju usluga u mobilnoj telefoniji i poslovanju u mrežama mobilnih komunikacija u Norveškoj.

Norveško tržište mobilne telefonije je veoma razvijeno, a konkurencija je značajna. Posle uvođenja prenosivosti broja mobilnog telefona u novembru 2001. godine, ovo tržište se na različite načine razvijalo, mobilni operateri su se konsolidovali, a mnogo “igrača” je odustalo u trci za osvajanje tržišta. Poslednjih godina, marketinški potezi, kao i potezi u distribuciji proizvoda kompanije Telenor su postali sve više orijentisani na određene segmente usluga koje ova kompanija nudi. 

Sonofon u Danskoj (www.sonofon.dk)
Sonofon je u potpunosti u vlasništvu Telenora. Ova ispostava kompanije Telenor drži drugu poziciju na Danskom tržištu mobilne telefonije. Procenjuje se da je ukupan udeo na tržištu kompanije Sonofon 26,6 procenata. Trenutno, Sonofon poseduje tri GSM licence, a u Decembru 2005. godine, kompanija je dobila i UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) licencu za cenu od 574 miliona norveških kruna. Uslovi pod kojima je ova licenca dobijena propisuju da mreža mora da do 2009. godine pokrije preko 30 procenata danske populacije, a taj procenat bi do 2013. godine trebalo da poraste na 80 procenata populacije ove zemlje.

Sonofon će nastaviti da brani svoju poziciju broj dva na danskom tržištu mobilne telefonije, tako što će u svoju ponudu uvrstiti i nekoliko inovacija, kao što su proizvodi koje bi korisniku bile lake za upotrebu, kao i usluge koje idu uz njih. Tokom 2005. godine, kompanija se potrudila da poveća prosečne mesečne prihode po korisniku, kao i prosečnu minutažu po korisniku, kako bi umanjila rizik od pogoršavanja pozicije koje ova kompanija drži na  tržištu. Inicijative Sonofona, uključujući i ponude specijalnih paketa kao i non-stop (flat rate) usluga su doprineli značajnom rastu u poslovanju ove kuće tokom 2005. godine.

Telenor u Švedskoj (www.telenor.se)
Posle preuzimanja poslova Vodafone-a na švedskom tržištu mobilne telefonije, Telenor je sada treća najveća kompanija u Švedskoj sa 1,7 miliona pretplatnika, i sa ukupnim udelom na švedskom tržištu od oko 17 procenata. Telenor je ušao na švedsko tržište 31. oktobra 2005. godine, kupivši Vodafone Sweden po ceni od 8.170 miliona norveških kruna, pod tim uključujući i dugove ove Vodafone-ove ispostave. Kupovina kompanije okončana je 5. januara 2006. godine. Očekuje se da će kompanija Telenor postići punu integraciju kompanija Vodafone Sweden i Telenor Mobile Sweden tokom prve polovine 2006. godine.

Telenor Mobile Sweden je pozicioniran kao operater sa inovativnom, kvalitetnom i tehnologijom koja je laka za upotrebu, a troškovi za pretplatnike se stalno smanjuju. 

Tržište fiksne telefonije

Fixed Norway (Fiksna Norveška) – Za domaćinstva (www.telenor.no/privat)
Kompanija Telenor pruža usluge fiksne telefonije preko tradicionalnih javnih centrala (PSTN) kao i integrisanih usluga digitalne mreže (ISDN-a) kao i preko broadband VoiceInternetProtocol (Telefoniranje preko Interneta – VoIP). Kompanija takođe nudi i uslugu narrowband (uskopojasnog interneta – PSTN/ISDN) i broadband pristupa Internetu i ovim uslugama se pruža pristup Internetu i ostalim uslugama domaćinstvima širom Norveške. U izveštaju za 2005. godinu stajalo je da je Telenor u tom periodu imao oko 922.000 PSTN pretplatnika, 286.000 pretplatnika na osnovni ISDN paket i 24.000 VoIP pretplatnika za usluge telefonije. Takođe, kompanija Telenor ima oko 579.000 privatnih Internet pretplatnika – od toga 165.000 narrowband (ISDN/PSTN) pretplatnika i 414.000 broadband (xDSL) pretplatnika.

Fixed Norway (Fiksna Norveška)– Za pravna lica (www.telenor.no/bedrift)
Kompanija Telenor nudi usluge svojim poslovnim klijentima u koje spadaju razna preduzeća iz javnog sektora koja koriste PSTN, ISDN i VoIP usluge, zatim pristup Internetu preko xDSL-a, kao i usluge iznajmljivanja telefonskih linija. U izveštaju za 2005. godinu stoji da je kompanija Telenor približno imala 167.000 PSTN pretplatnika, 216.000 pretplatnika osnovnog i 7.000 premijum ISDN paketa, kao i 1.600 VoIP pretplatnika za usluge telefonije. Kompanija je, takođe, imala 61.000 pretplatnika za pristup Internetu preko xDSL-a na ovom tržištu. Takođe, Telenor pruža mogućnost integrisanja klasičnih telefonskih razgovora i komunikacije putem razmene podataka, pruža pristup i mrežne usluge norveškom poslovnom tržištu.

Fixed Norway – Za široko tržište (www.jara.no)
Na norveškom tržištu kompanija Telenor nudi veliki asortiman usluga uključujući i interkonekcije kao i usluge velikog kapaciteta, u koje spada i  iznajmljivanje linija. Interkonekcije koje kompanija Telenor pruža i usluge velikog kapaciteta omogućavaju servisiranje i ostalih operatera, Internet provajdera kao i ostalih igrača u ovom poslu da koriste sredstva i prostorije Telenora kako bi plasirali svoje proizvode. Kompanija Telenor, takođe nudi i telefonski pristup po posebnim cenama (PSTN i ISDN) kao i xDSL pristup drugim operaterima i provajderima. Dalje, ova kompanija nudi mogućnost lokalnih centrala (LLUB – Local Loop Unbundling), kao i pristup local-loop-u koji dozvoljava drugim operaterima da krajnjim korisnicima omoguće korišćenje broadband-a. 

Fiksna telefonija u Švedskoj (www.telenor.se)
Kompanija Telenor pruža usluge telefonije, zatim uslugama baziranim na Internet protokolima i komunikaciji putem prenosa podataka, kao i napredne mrežne usluge poslovnim korisnicima i širokom tržištu u Švedskoj i to preko kompanije Utfors AB, koja je u potpunosti pod vlasništvom Telenora. Od jula meseca 2005. godine, Telenor pruža mogućnosti brzog Interneta, VoIP, IP-TV-a kao i niz dodatnih broadband usluga švedskim domaćinstvima preko kompanije Bredbandsbolaget koji ima približno 369.000 pretplatnika (sa učešćem na tržištu od 20 procenata), po izveštaju za 2005. godinu..

Fiksna Danska (www.cybercity.dk)
Od Jula 2005. godine, Telenor pruža broadband usluge, kao i proizvode na mrežnim bazama kao što su proizvodi vezani za obezbeđenje i VPN za privatne i pravne klijente. Posrednik za ovo je danski broadband provajder Sajbersiti. Ovaj provajder opslužuje mala, srednja i velika preduzeća, kao i privatne klijente. Po izveštaju za 2005. godinu, Sajbersiti je imao oko 122.000 xDSL korisnika.

TV tržište

Telenor je vodeći provajder televizijskih i emiterskih usluga klijentima i preduzećima u nordijskom regionu. Ova kompanija takođe kontroliše i nacionalnu zemaljsku RTV mrežu u Norveškoj i vodeći je provajder satelitskih usluga u nordijskom regionu. Kompanija koristi tri satelitska odašiljača. Jedan od ključnih ciljeva ove kompanije jeste da učvrsti vodeću poziciju koju drži u emiterstvu u nordijskom regionu.

Kompanija Telenor koristi Telenor Satellite Broadcasting i Norking za pružanje usluga emitovanja satelitskog programa. Telenor Satellite Broadcasting poseduje i emituje satelitski program sa pozicije 1 stepen zapadno (satelit Thor), i najveći je nordijski provajder komercijalnih satelitskih usluga za prenos televizijskog i radio programa. 

Za više informacija posetite sledeće sajtove:  Canal Digital, Conax, Norkring i Telenor Satellite Broadcasting.

Istočna i Centralna Evropa

Mobi63 u Srbiji (http://www.mobtel.com/)
Telenor je upravo izvršio kupovinu Mobi63 mreže. Kompanija Telenor je u ovaj posao uložila 1.513  miliona evra. Ovo je, inače, do danas najskuplje prodata kompanija u Srbiji. 

ProMonte u Crnoj Gori (www.promonte.com)
ProMonte je ispostava kompanije Telenor u Crnoj Gori, i u stoprocentnom je vlasništvu norveške kompanije. ProMonte je vodeći provajder mobilne telefonije u Crnoj Gori. ProMonte ima dve GSM licence: GSM 900 i GSM 1800. U izveštaju za 2005. godinu stoji da ProMonte GSM pokriva 75 procenata teritorije i 98.7 procenata crnogorske populacije

Od lansiranja GSM usluga 1996. godine, kompanija ProMonte je stekla poziciju kao operater koji unosi inovacije u sve segmente, fokusirajući se prvenstveno na jednostavnost upotrebe, kako bi se korisniku omogućilo što lakše korišćenje usluga mobilne telefonije. 

Pannon u Mađarskoj (www.pannon.hu)
Telenor u Pannon GSM-u, takođe, ima vlasništvo od 100 procenata. Ova kompanija je na drugom mestu po broju korisnika i pokrivenosti teritorije u Mađarskoj. Pannon trenutno poseduje dve GSM dozvole (GSM 900 i GSM 1800). U Decembru 2004. godine kompanija je dobila i UMTS licencu. 

PannonGSM je stekao poziciju izuzetno kvalitetnog provajdera sa svim savremenim karakteristikama, pristojnim cenama usluga, i kvalitetnim korisničkim servisom. Nedavno je ova kompanija započela kampanju okrenutu  mladima-tinejdžerima, a u ponude koje ova kompanija nudi spada i poznati dJuice brend.

Kijevstar u Ukrajini (www.kyivstar.net)
Telenor je većinski vlasnik Kijevstara sa 56.5 procenata vlasništva. Kijevstar je drugi po veličini ukrajinski mobilni operater i poseduje dve licence – GSM 900 i GSM 1800. U izveštaju za 2005. godinu stoji da je Kijevstar spreman da pokrije 92 odsto teritorije Ukrajine, kao i 96 posto ukrajinske populacije. Mreža Kijevstara je u potpunosti opremljena GPRS tehnologijom.

VimpelCom u Rusiji i ZND-u (www.vimpelcom.com)
VimpelCom je ključni saradnik kompanije Telenor i drugi najveći ruski mobilni operater, sa ukupnim udelom na tržištu od 34.3 procenata, po izveštaju za 2005. godinu. ADS-ovi VimpelCom-a se nalaze na ponudi na njujorškoj berzi i registrovani su kod SEC-a. VimpelCom ima ispostave u Kazahstanu, Uzbekistanu i Tadžikistanu. Vlasništvo koje VimpelCom ima nad Ukrajinskim radio sistemima (URS) u Ukrajini je trenutno predmet pravnog spora između Telenora i VimpelCom-a.

Azija

DiGi u Maleziji (www.digi.com.my)
Telenor drži 61 procenat vlasničkog interesa u trećem najvećem mobilnom operateru u Maleziji. DiGi trenutno poseduje GSM 1800 licencu i u ponudu ove kompanije spadaju klasični telefonski razgovori putem mobilnog aparata, roaming kao i usluge dopune kredita, bilo da se radi o pripejd korisnicima ili onima pod ugovorom. DiGi je trenutno jedan od vodećih operatera u pripejd segmentu, segmentu koji se najbrže razvija na tržištu ove države.

Tokom 2005. godine DiGI je nastavio da se ističe kao igrač koji na tržište unosi dosta inovacija i koji je bio prvi koji je lansirao nekoliko novih proizvoda i usluga. Kompanija takođe nudi razne varijacije usluga, koje više idu u korist klijentima koji su pod ugovorom sa ovom kompanijom.

DTAC na Tajlandu (www.dtac.co.th)
Kompanija Thai Telco Holdings (TTH), koja je ispostava Telenora (sa 49 procenata uloženog kapitala) je 26. oktobra 2005. godine izvršila kupovinu 39.9 procenata akcija kompanije United Telecommunications Industry PCL (UCOM). U skladu sa tamošnjom berzom i tenderskim regulativama koje važe i na Tajlandu i u Singapuru, TTH je lansirao mandatornu tendersku ponudu za sve preostale akcije UCOM-a, i zajedno sa kompanijom Telenor Asia, bila je data ponuda za prodaju svih akcija DTAC-a koje spomenute kompanije ili zainteresovane strane, nisu zajednički posedovale. Kao rezultat ove mandatorne tenderske ponude, Telenorova ulaganja, koja su išla kroz TTH, UCOM i Telenor Asia, u DTAC su porasla na 69.3 procenata, i to od 31. decembrA 2005. godine.

GrameenPhone u Bangladešu (www.grameenphone.com)
Telenor poseduje 62 procenta vlasničkog interesa u kompaniji GrameenPhone u Bangladešu. Ova kompanija je lider na tržištu mobilne telefonije ove zemlje. Poseduje dve licence: GSM 900 i GSM 1800. Vlada Bangladeša još uvek nije obznanila planove za izdavanje UMTS licenci. 

Telenor Pakistan (www.telenor.com.pk)
Telenor Pakistan je ispostava kompanije Telenor (koja je i stoprocentni vlasnik ove ispostave). Telenor Pakistan je lansirao GSM mrežu 15. marta 2005. godine, a krajem godine kompanija je imala udeo na ukupnom tržištu od devet procenata. Telenor je dobio licencu za poslovanje i izgradnju mreže mobilne telefonije Pakistana aprila meseca 2004. godine po ceni od 291 miliona dolara.

Hronologija

2005: U martu smo lansirali naš probni posao u Pakistanu, a po izveštaju iz 2005. godine dostignut je broj od 1,9 miliona korisnika. U nordijskim zemljama, uveliko smo unapredili našu ukupnu poziciju i to kroz kupovinu kompanije Vodafone Sweden i broadband provajdera Sajbersiti iz Danske i Bredbandsbolaget-a iz Švedske. Takođe smo povećali naše tržišno prisustvo na Tajlandu i to nam je omogućilo da konsolidujemo snage u kompaniji. 

2004: Telenor je otvorio prvu UMTS mobilnu mrežu u Norveškoj. Ostatak akcija kompanije Cosmote je prodat uz profit od 2.6 milijarde norveških kruna. Telenor ulazi u pregovore o stvaranju infrastrukture za razvoj mobilne telefonije u Pakistanu. Program poboljšanja produktivnosti Delta 4 je priveden kraju, a kao rezultat, uštedeli smo više od 4 milijarde norveških kruna.

2003: Ulazimo u pregovore o kupovini 100 procenata akcija kompanije Sonofon iz Danske, otkupljujući BellSouth. Telenor takođe kupuje ostalih 25 procenata kompanije Comincom-Combellga iz Rusije, koja je kasnije spojena sa firmom Golden Telecom, gde vlasništvo Telenora iznosi 19,5 procenata. Telenor prodaje polovinu akcija koje ima u grčkom mobilnom operateru Cosmote (9 procenata) i tom prilikom ubira profit od 2,1 milijarde norveških kruna. Formira se novo udruženje mobilnih operatera, Starmap, a već na samom početku devet evropskih mobilnih operatera se pridružuje.

2002: Jon Fredrik Baksaas nasleđuje Tormonda Hermansena na mestu izvršnog direktora kompanije u aprilu mesecu. Nove prostorije su predstavljene u Oslu u septembru mesecu –  nove prostorije primaju 6.000 zaposlenih. Takođe je predstavljen i program efikasnosti Delta 4, koji za cilj ima da smanji osnovne troškove Telenora za 4 milijarde norveških kruna u periodu od 2001. do 2004. godine. Kompanija postaje konkurentska. Telenor povećava investicije u VimpeCom-u.

2001: Prodaju se akcije koje kompanija poseduje u Nemačkoj i Irskoj; ostvareni profit tom prilikom iznosio je 21 milijardu norveških kruna. Takođe, prodaju se i akcije mreže NorthWest GSM, a Telenor povećava svoje vlasništvo u mađarskom Pannon GSM-u na 100 procenata, a u malezijskom DiGi GSM-u na 61 procenat.  Kompanija kupuje Comsat Mobile Communications i postaje najveći operater mobilnih usluga preko satelita. Telenor, takođe, dokupljuje preostalih 50 procenata Canal Digital-a i postaje vodeći igrač u nordijskom regionu za prenos televizijskog signala preko satelita i kabla. Firmu Telenor Media kupuje Texas Pacific Group za 5,8 milijardi norveških kruna. U decembru se otvara UMTS mreža. Broj linija koje kompanija Telenor ima u svom ISDN sistemu dostiže 800.000. Ova kompanija je lider u prodoru ISDN mreže i beleži 50 procenata penetracije i na rezidencijalno i na potrošačko tržište.

2000: Telenor AS je delimično privatizovan 4. decembra. Listing je bio do tada nezabeležen u Norveškoj. Državno vlasništvo je smanjeno na 77.7 procenata. Prodaja je donela kompaniji 15.6 milijardi norveških kruna. Telenor ulazi na tajlandsko tržište kupovinom TAC/UCOM-a (ulazi sa 30 procenata kapitala u TAC, a sa 25 procenata u “rodnu” kompaniju UCOM).

1999: Norveška i Švedska odlučuju da se umešaju u spajanje kompanija Telenor i Telia 16. decembra 2006.godine. WAP usluga je uvedena. Telenor ulazi sa 33 procenata vlasništva u kompaniju DiGi iz Malezije.

1998: Poslednji deo monopola na sisteme telekomunikacije se privodi kraju. Norveško tržište telekomunikacija je otvoreno za konkurenciju.

1997: Telekomunikacijske mreže su u potpunosti digitalizovane. Telenor ulazi u konzorcijum kako bi izgradio mobilne mreže u Ukrajini i Nemačkoj i otvara mreže mobilne telefonije u Bangladešu i u Irskoj; takođe dobija licence za izgradnju mreža u Grčkoj i Austriji.

1996: Telenor je dobio licencu za GSM mreže u Crnoj Gori i u Bangladešu. 

1995: Kompanija Norwegian Telecommunications menja svoje ime u Telenor. Northwest GSM, u kome Telenor poseduje 13 procenata vlasništva, zvanično počinje sa radom u Sankt Petersburgu u Rusiji. Telenor potpisuje ugovor za razvoj satelitskih mreža u Češkoj Republici. 

1994: Kompanija Norwegian Telecommunications postaje javna korporacija. Telenor uvodi ISDN (Integrated Services Digital Network). ISDN je prvi digitalni pristup na bazi bakra. Servis postiže ogroman uspeh i donosi prilično veliki prihod Telenoru. Međunarodni mediji opisuju ZOI u Lilehameru kao “Olimpijadu mobilnih telefona” – 25.000 mobilnih telefona je bilo u upotrebi.

1993: Norwegian Telecommunications’ GSM-system je zvanično započeo sa radom in u mreži Tele-mobila. Pannon GSM je osnovan kako bi uveo mobilnu telefoniju u Mađarsku, a kompanija Norwegian Telecommunications ima 14 procenata akcija. 

1992: Norwegian Telecommunications kupuje satelit “Thor”, pozicionira ga na 1 stepen zapadno. Velike mere restruktuiranja kompanije se uvode, koje utiču na oko 6,000 radnika u periodu od četiri godine.

1991: Dve licence za GSM mobilnu telefoniju su izdate u Norveškoj. Jedna kompaniji Tele-mobil, koja je u stoprocentnom vlasništvu Norwegian Telecommunications, a druga ide kompaniji NetCom.

1988: Prestaje monopol Norwegian Telecommunications na prodaju telefonskih aparata. 

1985: Završena automatizacija Norveške telekomunikacione mreže.

1981: Pokretni telefon dobija automatske karakteristike, a NMT je lansiran. 

1976: Norveški telekom otvara satelitsku vezu između kopna i naftnih polja na Severnom Moru. 

1975: Telefon na dugmiće (tzv. Digitalac) je prvi put predstavljen u Norveškoj.

1974: Poslednja privatna telefonska kompanija, Andebu Telephone Association, biva preuzeta od strane Televerketa.

1969: Norveška Telegrafska Administracija menja svoje ime u Norwegian Telecommunications – Norveške telekomunikacije (Televerket), i predstavljen je prenos podataka putem mreže.

1967: Mandal, koji je bila poslednja privatna gradska centrala je preuzeta od strane Norveške Telegrafske Administracije.

1966:  Ručni pokretni telefon je predstavljen.

1946: Teleks stiže u Norvešku.

1933: Pojavljuju se prve crvene telefonske govornice. 

1932: Telefonska služba “tačnog vremena” je predstavljena.

1920: Prve automatske centrale razmene su instalirane u Norveškoj (kompletirane su 1985).

1918: Dolazi do prve automatske razmene.

1909: Spojna telefonska mreža, Telefonvaktbyrå – recepcija – centrala, otvorena.

1906: Telekomunikacije koje koriste radio talase zvanično otvorene između gradova Røst i Sørvågen. Ovo je jedna od prvih ove vrste u Evropi.

1901: Norveška telegrafska administracija preuzima telefonsku razmenu u Kristijaniji.

1893: Prva međunarodna telefonska linija je otvorena između Kristijanije i Stokholma.

1886: Bell and Christiania Telephone Association se spajaju u Christiania Telephone Company.

1880: International Bell Company otvorena za saobraćaj u Oslu.

1878: Gradovi Arendal i Tvedestrand se povezuju preko telefonskih kablova.

1877: Prva poznata javna demonstracija Belovog telefonskog aparata održava se u Bergenu u junu mesecu.

1870: Telegraf stiže do gradića Vardoa na dalekom severu Norveške; obezbeđena nacionalna pokrivenost.

1869: Otvorena veza kablom sa Velikom Britanijom.

1867: Veza kablom sa Danskom je proradila.

1855: Prva norveška telegrafska linija između Dramena i Kristijanije je zvanično otvorena 1. januara.