Smrtna kazna za nevraćeni kredit

Vu Jing, kao ćerka seljaka, sa 15 godina je uspela da se osamostali, a 2006. bila šesta najbogatija žena u Kini i to sa samo 25 godina.

Godinu dana kasnije Vu Jing je uhapšena. Vlasti su je optužile za milionsku prevaru. Ona je priznala da je pozajmila od privatnih ulagača oko 770 miliona juana, što je oko 95 miliona evra, i da ih nije vratila.

Ona o svojim pozajmicama nije tajila, već je vlastima otkrila imena svojih saradnika.

Međutim, 2009. sud joj izrekao smrtnu kaznu, a u drugoj instanci sudije suda u provinciji Zhejiang krajem januara potvrđena je smrtna presuda.

Drakonska kazna izrečena 30-godišnjoj preduzetnici pokrenula je žestoku raspravu u Kini jer je pribavljanje velikih svota novca na nezakonit način za kineske privatne preduzetnike gorka nužda.

Država drži čitav bankarski sektor u Kini. Državna preduzeća većinom mogu bez problema doći do kapitala koji im treba.

Privatna preduzeća se pak žale na nepremostive prepreke koje im se postavljaju na putu do kredita. U tom procepu je tokom godina nastao sistem ilegalnih banaka od kojih privatnici mogu pozajmljivati novac - naravno, uz lihvarske kamate.

I Vu Jing je tim kanalima došla do novca obećavši ulagačima da će im ga vratiti s kamatama od do 10 odsto. Na kraju svoje obećanje nije mogla ispuniti.

Protekle subote je u gradu Iabuliju na severu Kine održan forum kineskih preduzetnika. Na tom skupu na koji su došli ugledni privrednici je i presuda njihovoj koleginici Vu Jing bila jedna od tema.

U svom govoru je poznati kineski privredni stručnjak Džang Veijing zatražio reformu sistema dodele kredita i konstatovao: "Presuda protiv Vu Jing je korak nazad u reformskoj politici Kine." Ako preduzetnica bude smrću kažnjena za način na koji je pribavila kapital, onda on ne zna, rekao je, koliko će još kineskih preduzetnika morati biti osuđeno na istu kaznu, te je zaključio kako ova presuda dokazuje da je Kina još daleko od tržišne ekonomije.

Njegov kolega Džao Ksiao deli isto mišljenje: "Poslednjih godina vidimo da trend ide prema više državnih, a manje privatnih preduzeća. A to je na neki način nazadovanje."