Čemu ovolika pomama za zlatom i zašto baš sada?

Međutim, sudeći po aktivnostima učesnika na finansijskim tržištima, padu je došao kraj i moguće je da počinje dugi period rasta cene žutog plemenitog metala.

Šta se događa na finansijskim tržištima?

Početkom meseca je došlo do neuobičajeno velikog pada cena američkih deonica, iako nije bilo nikakvog konkretnog događaja koji je mogao uzrokovati takav pad. Čini se da su mnogi investitori jednostavno shvatili da su akcije precenjene i da se bliži recesija. Budući da u recesijama redovno dolazi do velikog pada cena deonica, investitori su očito odlučili prodati akcije dok je to još moguće po dobrim cenama.

U krizama takođe dolazi do masovnog prebacivanja kapitala u sigurna utočišta, kao što su obveznice, zlato, valute poput švajcarskog franka i japanskog jena. Na obveznicama i CHF za sad nije bilo većih promena, ali iz poslednjeg izveštaja o pozicijama velikih špekulanata s američkog tržišta fjučersa i opcija se vidi da je dosta špekulativnog kapitala počelo ulaziti u zlato. Špekulanti su u samo za jednu nedelju kupili 7,2 miliona unci zlata (cca 224 metričke tone), što po trenutnoj tržišnoj ceni vredi 8,6 milijardi dolara. To je dovelo do porasta cene zlata od približno 3 odsto.

Budući da veliki špekulanti po pravilu na tržištu pokušavaju uloviti mnogo veće pomake cene od nekoliko odsto, iz njihovih trenutnih aktivnosti se može zaključiti da ih sve više očekuje značajniji porast cene zlata. To takođe može značiti da očekuju loša ekonomska vremena, tj. krizu, navodi se u analizi Admiral marketsa.

Ukazuju li ostali podaci na dolazak recesije?

Statistički podaci o rastu BDP-a, stopi nezaposlenosti i stopi inflacije za sad su odlični. Naime, BDP u SAD-u raste po iznadprosečno visokim stopama, dok je u ostalim razvijenim zemljama nakon perioda vrlo niskog rasta napokon došlo do naznaka oporavka. Stopa nezaposlenosti pada u većini zemalja, dok stopa inflacije počinje rasti, što ukazuje na rast privredne aktivnosti. Dakle, zvanični podaci za sad ne ukazuju na skorašnji početak recesije.

Postavlja se pitanje zašto su se onda investitori i špekulanti na finansijskim tržištima počeli pripremati za loša ekonomska vremena? Reč je o tome da učesnici na finansijskim tržištima mogu ostvarivati profit na dva načina: 1. prepoznati deonicu, valutu i sl. koja je trenutno podcenjena i pričekati da joj cena dođe na fer nivo; 2. uspešno predvideti poboljšavanje ili pogoršavanje privredne situacije u budućnosti, zbog čega će većina učesnika na berzama biti spremna više ili manje novca dati za pojedine instrumente. Sada smo očigledno u fazi da investitori koji primenjuju strategiju predviđanja budućnosti očekuju da uskoro stiže recesija, zato prodaju instrumente kojima tradicionalno pada vrednost u krizama i kupuju zlato, kojem cena u nesigurnim vremenima raste.

Da je samo pitanje godine kad će početi značajniji pad na berzama može se zaključiti i iz poređenja rasta deonica u prethodnim godinama s periodima rasta u prošlosti. Trenutni period rasta američkih deonica je po trajanju najduži u istoriji, a po postotku porasta cena deonica drugi najveći u istotriji. Dakle, nerealno je očekivati da sa sadašnjeg nivoa deonice i deonički indeksi mogu još mnogo porasti.