Kreće Fond energetske efikasnosti

Ona je novinarima, uoči skupa Biznis energetske efikasnosti u Centru Sava, rekla da se očekivalo da će biti više sredstava iz budžeta za taj fond - 900 miliona dinara, ali da ipak neće biti toliko novca.

U budžetu za narednu godinu za te namene predviđeno je 400 miliona dinara, rekla je i dodala da ministarstvo razgovara sa donatorima kako bi se omogućilo da bude više novca u fondu.

Ona je rekla da će kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz fonda biti objavljen za sedam do 10 dana.

Predstavnici Ministarstva energetike razgovaraće sa bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima, odnosno kako da se pre svega pomogne domaćinstvima. To će pomoći da se za 30 do 35 odsto smanje računi za utrošenu energiju u domaćinstvima, navela je ministar.

Ministarka Mihajlović je, otvarajući skup, rekla da je plan da do 2020, Srbija poveća energetsku efikasnost devet odsto, kao i da se 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.

Ona je ukazala da je nakon godinu i po dana rada u Vladi uočila kritične tačke koje se ispoljavaju u komunikaciji i koordinaciji lokalne samouprave i države po pitanju projekata iz oblasti energetske efikasnosti.

Posebno je skrenula pažnju na pitanje kogeneracije, i navela da bi sadašnji stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji, koji se kreće od 20 do 42 odsto, trebao da se poveća na 85 do 90 odsto.

Energetska efikasnost nije samo pitanje energetske politike, nego cele ekonomije i privrednog rasta, i one zemlje koje su uspele da prepoznaju šta znači povećanje energetske efikasnosti, postale su konkurentnije, kazala je Mihajlovićeva.

Ministarstvo teži javno-privatnim partnerstvima, i lokalna samouprava bi, rekla je, trebalo da teži intenzivno ovakvim vidovima investicija u projekte, posebno što država ne može više da daje garancije za kredite.

(Tanjug)

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da će Fond energetske efikasnosti početi da funkcioniše 1. janaura sledeće godine.

Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je kazao da se više ni jedna zgrada neće graditi, a da nema ispunjene kriterijume energetske efikasnosti, među kojima je i izdavanje energetskog pasoša.

Energetska efikasnost bi, rekao je, trebalo da pokaže velike rezultate naredne godine, od zapošljavanja na ovim projektima, uštede energije, otplate kreditnih linija, a moguće je i urbano regenerisati čitava naselja, promeniti fasade i uvesti red u tu oblast.

On je ukazao da za ovaj projekat postoji i interesovanje banaka, ali Vlada Srbije i Ministarstvo finansija ne žele da se država zadužuje, pa je neophodno naći načine da se projekti finasiraju u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Ilić je dodao da bi projekti energetske efikasnosti, ako svi budu spremni da razgovaraju o njima, mogli da generišu stotine miliona evra. Za Sribju je bitno da se smanji utrošak energije po jedinici proizvoda i glavi stanovnika, istakao je ministar.

Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis je kazao da su u zapadnoj Evropi javna-privatna partnerstva glavni pokretač projekata, koji ponekad predstavljaju obavezu države, ali za koje ona nema sredstava. Uglavnom se radi o infrastrukturnim projektima, inovacijama i javnim servisima.

On je kazao da je u nekim evropskim zemljama čak 80 odsto svih infrastrukturnih projekata finansirano iz javno-privatnih partnerstava, i privatne firme pokretači su inovacija.

Stokvis je istakao da je za Srbiju posebno bitno da osigura svoju energetsku nezavisnost, i da investicije budu jeftinije.

Potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije je veoma značajan, i ona može da bude lider u toj oblasti zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima, dodao je Stokvis.