Tadić: Ne preći granicu zaduženosti

"Dobio sam uveravanja od Vlade da Srbija neće preći granicu zaduženja od 45 odsto. O tome će voditi računa i buduća vlada posle izbora, jer, inače, postoji rizik da se zemlja suoči sa spiralom zaduživanja i nesagledivim procesima.To je pitanje ne samo ekonomskog razvoja, već i bezbednosti zemlje", rekao je Tadić novinarima na Jahorini.

Odgovarajući na pitanje da li će aranžman sa Azerbejdžanom o kreditiranju izgradnje deonice puta na Koridoru 11 dovesti Srbiju u situaciju da prekorači tu granicu ili da menja zakon o limitu zaduživanja, Tadić je podsetio da se radi o aranžmanu pod preferencijalnim uslovima i kreditu koji nije komercijalan. On je takođe dodao da je rast BDP od dva odsto u protekloj godini omogućio ovakvo zaduživanje.

Predsednik Srbije je rekao da je aranžman koji je postignut sa Azerbejdžanom o kreditiranju izgradnje deonice Koridora 11 od Ljiga do Preljine veoma dobar, i da će Srbija, realizacijom čitavog ovog projekta ostvariti istorijski razvojni iskorak.

"Najveći problem za realizaciju ovog projekta je bilo finansiranje. To je sada rešeno i to po povoljnim uslovima - kamata od četiri odsto, rok otplate 15 godina i grejs period. To je veoma dobar aranžman i sa cenom koja je saglasna sa procenama naših preduzeća koja su zadužena za izgradnju puta. Realizacijom ovog projekta učinićemo istorijski razvojni iskorak za Srbiju", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da države regiona u uslovima svetske ekonomske krize moraju da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da zemlje regiona moraju da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

Tadić je, na konferenciji za novinare posle sastanka trilaterale na Jahorini, istakao da radna mesta u regionu zavise od sitacije u evrozoni, ali i od sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.

"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić.

Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.

Prema njegovim rečima, niko u ovome trenutku ne može da predvidi kakva će biti budućnost EU i njenog finansijskog sistema, ali države regiona u narednim mesecima dok ne dobiju odgovor na to pitanje ne treba da stagniraju već da nastave da sprovode unutrašnje reforme u saglasnosti sa principima EU.

"Danas se svi borimo za nova radna mesta i svi se suočavamo sa krizom zapošljavanja. Procenjuje se da je nezaposlenost u regionu na nivou između 14 i 23 odsto, i ta činjenica preti stabilnosti naših društava. Ako ne pronađemo rešenje u dogledno vreme, ako u EU ne pronađu rešenje u dogledno vreme, mi ćemo biti u izuzetno teškom položaju", upozorio je Tadić.

On je precizirao da su na današnjem sastanku predstavnici tri države, iako su konkretni ekonomski projekti pre svega pitanje za vlade, prodiskutovali o mogućnosti saradnje u velikim saobraćajnim infrastrukturnim projektima i oblasti energetike, odnosno iskorišćavanja vodnih potencijala.

"Jedna od najvažnijih inicijativa je dovršavanje panevropskih koridora, posebno dvokolosečne pruge na koridoru 10 što je od suštinskog značaja za razvoj čitavog regiona", rekao je Tadić.