Teško do građevinskih dozvola

Na toj poziciji bili smo i pre donošenje Zakona o planiranju i izgradnji, čiji cilj je upravo i bio skraćenje procedure za dobijanje tog građevinskog dokumenta.

Građevinska dozvola se teže dobija u samo osam zemalja sveta, što je poražavajuće. U Izveštaju Svetske banke se tvrdi da izdavanje dozvole u Srbiji traje u proseku 279 dana, a zahteva 19 procedura i firmu košta oko 6,5 miliona dinara.

Članovi Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ ocenili su da je primena zakonskih propisa o izdavanju građevinskih dozvola značajno uticala na pad građevinske aktivnosti u zemlji, zbog čega već dve godine kompletna građevinska delatnost trpi ozbiljne posledice.

Nije tajna da se podaci o broju izdatih dozvola friziraju, pa se barata sa 100 puta većim ciframa od stvarnih. Iako u mnogim gradovima kažu da se građevinska dozvola dobija za osam do deset dana, to je varljivo vreme jer treba pripremiti brojnu dokumentaciju na osnovu koje se podnosi zahtev za njeno izdavanje.

Ekonomski analitičar Milan Kovačević izjavio je za naš list da u oblasti izdavanja građevinskih dozvola ima mnogo prostora za korupciju koja je, nažalost, sistemska, jer ko god da šta uradi nelogično i da neko prstom upre u njega, on će se odbraniti i naći za to podlogu u zakonu. On procenjuje da će korupcije biti još više kada se dosta nepokretnosti prenese na lokalne organe.

"Čim je donet Zakon o planiranju i izgradnji, bilo je mnogo primedbi na njega jer je tematski spojio nespojive oblasti kao što je planiranje prostora i dobijanja građevinskih dozvola, legalizacija onog što je izgrađeno mimo prošlih zakona, svojina na građevinskom zemljištu i mogućnost konverzije. Pošto je zakon ostao nedorečen, doneto je nekoliko uredbi koje su menjane, tako da je danas nejasno šta je čime regulisano. Svaka tako krupna i značajna oblast morala bi da ima svoj zakon. To bi morao da uradi neko ko se dobro razume u tu oblast. A izdavanje građevinske dozvole bi trebalo da bude predmet posebnog zakona", kaže Kovačević.

Kovačević kaže da je kod nas već opšteprihvaćeno da je korupcija sistemska, ona nije pojedinačna gde je neko nekoga podmitio, zbog čega treba pretpostaviti da postoje oni koji razmišljaju da bi to nešto trebalo staviti u zakon da bi lakše realizovali zamišljenu korupciju. Da nije tako, korupcija bi se lakše savladala.

Sagovornik ocenjuje da je u oblasti dobijanja građevinskih dozvola dodatni nered: kaže kako smo najpre imali čudan sistem nacionalizacije poljoprivrednog zemljišta, pa pretvaranje u urbano, pa njegovo planiranje...

On smatra da je trebalo sagledati šta želimo da postignemo i onda napraviti zakone, čime bi se izbegla destruktivnost brojnih propisa. Kao primer, Kovačević navodi finansiranje vodovoda i kanalizacije kroz doprinos za uređenje građevinskog zemljišta (do 20 odsto vrednosti budućeg objekta), što poskupljuje i odlaže izgradnju jer se mora unapred platiti, umesto da vodovod uz pomoć kredita širi svoju mrežu.