Cena pšenice po ruskoj "direktivi"

Prema odluci u Rusiji će kraja godine zabranjen izvoz pšenice, ječma, raži, kukuruza, pšeničnog ili pšenično-ražanog brašna.

U Srbiji bar zasad ne moramo da strahujemo da ćemo ostati bez pšenice, ali će potez Rusije svakako uzdrmati i srpsko tržište, a cena će koliko već u septembru vrlo verovatno dostići cenu od 16 dinara, tvrdi za Đorđe Bugarin iz Privredne komore Vojvodine.

Kilogram pšenice na srpskom tržištu trenutno je nešto ispod 15 dinara, a naš sagovornik napoiminje da bi blagi rast cene mogao da oseti već sada i da bi u septembru sigurno mogli da računamo na povećanje.

"Rusija je veliki izvoznik pšenice i njihova odluka o privremenoj zabrani izvoza, na koju su bili primorani zbog požara u kojima se još ne zna koliko je useva stradalo, uticaće na svetsko tržište i na rast cena" , tvrdi Bugarin.

Izvršni direktor kompanije CWA global markets Piter Mekgvajer prognozira da bi cena pšenice na svetskim berzama mogla da dostigne 10 dolara za bušel, što nije zabeleženo od poslednje globalne prehrambene krize 2008.

Agencija Blumberg podseća da se pšenica za 10 dolara poslednji put prodavala marta 2008, a rekordna cena od 13,49 dolara zabeležena je u februaru iste godine. Na cenu pšenice bi dodatno moglo da utiče i to što je Rusija privremeno zabranila izvoz, ali ono što stručnjake plaši jeste mogućnost da bi njen primer mogle da slede i druge zemje, poput Kazahstana i Ukrajine.

Rast cena stići će i do Srbije, napominje on, i posebno će se osetiti u zemljama u okruženju.

"Makedonija je već uvela restriktivne mere za uvoz, pa uslovljava da mogu da uvoze samo oni koji su pre toga kupili po tri kilograma od domaćih proizvođača", kaže Bugarin i podseća da se cena pšenice u Srbiji usklađuje sa cenom na Budimpeštanskoj berzi koja je reper domaćim proizvođačima.

Srbija, međutim, ne mora da strahuje da će ostati gladna jer ne zavisi od drugih. Ove godine proizvedeno je oko 1,6 miliona tona ove žitarice, a naše potrebe za osnovnim sastojkom hleba može da zadovolji oko 1,2 miliona tona.

"Srbija ima oko pola miliona tona u prelaznim zalihama i deo ovoga završiće kao stočna hrana jer je ispod kvaliteta. Naša pšenica u izvozu ima najnižu ceni i zato apelujemo na Ministarstvo da podstakne kupovinu potencijalno kvalitetnije pšenice", naglašava Bugarin.

Saković:Nema mesta za paniku, srpsko trzište nije ugrozeno

Iako je objava zabrane izvoza pšenice iz Rusije "uzdrmala" svetsko tržište žitarica i izazvala trenutni skok cena hlebnog žita na međunarodnim berzama do 20 odsto, očekuje se da će od ponedeljka početi "blago smirivanje" kotacija te sirovine, izjavioje direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je naglasio i da srpsko tržište "nije ničim ugroženo", jer ovogodišnji rod pšenice i prenete zalihe iz prošlogodišnjeg roda daju brojku veću od dva miliona tona, a nama je za potrošnju neophodno 1,6 miliona tona hlebnog žita.

"Objava zabrane izvoza pšenice iz Rusije malo je uzdrmala svetsko tržište žitarica, učinila ga za trenutak nervoznim...ali nema razloga za paniku", kazao je Saković, ocenjujući da je to "mera koja ide u prilog ruskim proizvođačima i trgovcima žitaricama i zbog toga je na kraju krajeva i doneta".

Prema njegovim rečima, sam podatak da je ta mera vremenski ograničena na tekuću godinu "govori u prilog tome da su razlozi pre svega politički i ekonomski, a ne zbog nedostatka ili manjka u proizvodnji žitarica na svetskom nivou".

Saković ističe da u Rusiji zaista postoji ozbiljniji pad proizvodnje pšenice, jer je ovogodišnji rod umanjen za oko 19 miliona tona, odnosno za nešto više od 25 odsto. "S obzirom da oni (Rusija) raspolažu dosta velikim rezervama, nisu uopšte bilansno ugroženi, šta više, očekuje se da će onog trenutka, kada prestane zabrana, Rusija izvesti nešto više od 10 miliona tona pšenice", dodao je Saković.

Posle dve rekordne godine u proizvodnji pšenice, ove godine se očekuje nešto manja svetska proizvodnja za oko 20 miliona tona i iznosiće ukupno 661 milion tona, što je još uvek iznad nekog petogodišnjeg proseka, ukazao je direktor "Žita Srbije".

Pšenica će biti skuplja i bez "ruske intervencije"

Saković je kazao da su ta dešavanja na neki način uticala i na naše tržište i to tako što su se do sada odrazila na ponudu, jer su trgovci, odnosno oni koji imaju robu, prestali da je prodaju, pa se pšenica u četvrtak i petak teško mogla kupiti "po bilo kojoj ceni", jer se svi nalaze u "određenom presabiranju i iščekivanju šta će se to desiti."

"Neminovno je da će pšenica poskupeti, to se očekivalo i bez ove ruske 'intervencije', samo će sa njom taj procenat poskupljenja biti nešto veći od očekivanog", kazao je Saković, uz napomenu da je teško reći šta je trenutna cena pšenice na srpskom tržištu, "pošto niko ne želi da je proda".

On je dodao da bi, prema njegovom mišljenju, realna cena, imajući u vidu svetska kretanja, izvozne i cene u okruženju, na jučerašnji dan, bila 16 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV) za kilogram.

Saković je rekao da, pošto Srbija u ovom trenutku raspolaže količinama pšenice većim od domaćih potreba, "nema potrebe za kakvim hitnim ni iznuđenim merama."

On je kazao da treba prepustiti tržištu da formira cenu na nivou koji bi odgovorao i ponuđačima i kupcima, napominjući da bi potreba za eventualnim merama vlade mogla da se pojavi tek ako bi naš izvoz prešao 400.000 tona, i "čak ni tada ne bi trebalo razmišljati o zabrani izvoza", već o ukidanju carine na uvoz pšenice.

Saković je ukazao da su poslednja pomeranja cena pšenice na svetskom tržištu "povukla" i cene kukuruza na gore, koji "donekle prati poskupljenja", pa su cene znatno iznad onog nivoa koji je bio očekivan pre desetak dana.