(Ne)realne milijarde investicija

Predstavnici 18 velikih nemačkih privrednih kompanija otišli su iz Beograda sa jasnom porukom da je za njihove evre koje planiraju da ulože u Srbiju najvažnije da je zemlja stabilna i da se može sigurno raditi i investirati.

To je inače i najvažniji uslov da bi strane investicije, kojih je na svetskom tržištu zbog ekonomske krize sve manje, uopšte došle u zemlju. Pojedini ministri puni optimizma početkom godine su izjavljivali da očekuju da će u 2010. tri milijarde evra stranih investicija doći u Srbiju.

Nemački privrednici su premijeru Srbije i ministrima preneli da su zainteresovani da deo svog kapitala ulože ovde ponajviše u poljoprivredu, prehrambenu industriju i eneregetiku.

Iako ništa konkretno nije dogovoreno, da bi njihovi evri kao i druge strane investicije uopšte tokom 2010. došle u Srbiju – mora još mnogo toga da se uradi, smatra ekonomski konsultant Milan Kovačević.

On kaže da “mi mnogo toga moramo još da uradimo da bi privukli više stranih investicija koje su prošle godine vrlo splasle. Mi više nemamo privatizaciju kao metod privlačenja stranih ulaganja pa bi morali mnogo više da radimo na dovrešenju regulative oko građevinskog zemljišta gde smo upravo sada zablokirali stvari”.

“Drugo morali bismo malo u većoj meri raditi na smanjenju procedura i pojednostavljenju birokratije. Morali bi isto tako ubrzati našu tranziciju, stvarati što lakše uslove da neko uđe i realizuje posao u celini pa će se to onda dobro odraziti i na potencijalne ulagače”, dodaje Kovačević.

Zbog globalne ekonomske krize na svetskom tržištu nema mnogo stranog kapitala. Srbija zato mora realno da sagleda gde je njeno mesto, a ne da ministri najavama o prilivu tri milijarde evra šire nerealni optimizam, kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija. On ističe da strani kapital ide tamo gde je stabilan ambijent, gde je nivo ekonomskih sloboda veći a poslovanje konkretno olakšano.

“Najveći problem kod nas je upravo taj nedostatak infrastrukture. Evo primer Fijata. Da bi Fijat mogao da završi svoju investiciju od 700 miliona evra, znači da osposobi fabriku za proizvodnju 200 hiljada automobila godišnje, on insistira da država završi infrastrukturu, znači da poveže Kragujevac sa Koridorom 10”, objašnjava on.

Bušatlija kaže da ni to nije dovoljno. “Mi moramo i Koridor 10 da završimo, a za to je potrebno još mnogo novca. Dakle, to je nešto što mi moramo imati da bismo išli dalje u neke ozbiljne investicije jer niko neće doći ovde, napraviti fabriku na livadi i onda ne znati kako da prebaci tu robu koju je proizveo i da je izbaci na tržište”, dodaje on.

Ipak, Milan Kovačević upravo posao sa Fijatom vidi kao glavni pravac kroz koji bi sveži strani kapital mogao da dođe u Srbiju.

“Fijat je u izgledu da bude ostvaren posao, dakle nova fabrika automobila, što bi bilo perfektno iako vidimo da to ne ide tako jednostavno i tako brzo kao što se u početku očekivalo. Sa druge strane, prodaja Galenike u ovom momentu verovatno ne bi postigla najbolju cenu ali i to bi pametno trebalo razmotriti da bi se uz pomoć nekog dobrog vlasnika Galenika brže vraćala na domaće tržište i izvoz. Sigurno i da strane kompanije koje su ovde već prisutne i imaju neka ulaganja sigurno merkaju šta bi još mogli da urade”, objašnjava on.

Uz to, država treba ne samo da donese nego i konkretno primenjuje zakone koji liberalizuju ekonomsko poslovanje – daju sigurnost investicijama i predvidivost poslovanja na duži vremenski rok.

Podsetimo i da su ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić početkom godine izjavljivali da očekuju da se tokom ove godine u zemlju slije tri milijarde evra stranih investicija. U Srbiju je tokom 2009. godine došlo nešto manje od dve milijarde, dok je za privredni rast i razvoj neophodno da se godišnje slije između tri i pet milijardi evra.