EPS: Opasno odlaganje poskupljenja

Najava da će struja poskupeti tek kad prođe grejna sezona je jasan poziv da se ko god može greje na struju, što je dovelo do dnevne potrošnje od 152 miliona kilovatsati, a narednih dana se očekuje potrošnja od 160 miliona kWh, navodi se u saopštenju EPS-a.

Narednih dana se očekuje dalji rast potrošnje, a već sutra se očekuje obaranje do sada zabeleženog rekorda u potrošnji struje od 156 miliona kilovatsati i približavanje do nedavno nezamislivog nivoa od 160 miliona kilovatsati, što ukazuje na to da je potrošnja znatno veća nego u vreme gasne krize.

Iz EPS-a upozoravaju na opasnost da u predstojećem hladnom talasu potrošnja struje naraste toliko da EPS to više neće moći da isprati i ističu da za sve te rizike EPS ne može da preuzme odgovornost.

"Daćemo sve od sebe da odolimo i u ovoj situaciji", navodi se u saopštenju EPS-a i upozorava da "sve što je ljudskom rukom napravljeno ima svoje granice, pa i postojeća postrojenja EPS-a, koja ne mogu proizvesti više od onoga što govore zakoni prirode i tehnike".

EPS danas sa istim kapacitetima koje je imao i pre 25 godina, kada je potrošnja bila između 100 i 125 miliona kilovatsati, ostvaruje rekordne proizvodnje, kako bi pratio sadašnje rekordne potrošnje.

"To je moguće samo zahvaljujući ogromnim ulaganjima u proizvodne kapacitete. U zimsku sezonu, koju EPS nikako ne smatra grejnom, jer je posao EPS-a da obezbedi struju, a ne grejanje, elektroprivreda je ušla potpuno spremna, sa dovoljno zaliha uglja na deponijama i značajnim rezervama vode u akumulacijama", ističe se u saopštenju.

"Proizvodni kapaciteti EPS-a rade punom snagom, koriste se sve rezerve, ostvaruju se maksimalne proizvodnje i uglja i električne energije... Ali, sa postojećim kapacitetima nije moguće dalje povećavanje proizvodnje da bi se pratila neverovatna potrošnja izazvana grejanjem na struju", saopštavaju iz EPS-a.

To nije moguće jer ni u proizvodnom ni u distributivnom delu sistem nije projektovan za toliku potrošnju, a nedostaju nove elektrane da bi se moglo proizvesti više struje. Kako je navedeno, taj nivo potrošnje električne energije ugrožava redovno snabdevanje i očekuje se povećanje broja kvarova i ispada, posebno na distributivnom nivou.

Postrojenja i mreža EPS-a je opremljena automatskim sistemima zaštite, čiji je zadatak da spreče pojavu težih kvarova na opremi i oni će reagovati automatski i na pojavu prekomerne potrošnje iznad tehničkih mogućnosti. Posebne probleme mogu da imaju oni kupci koji su sami sebi, protivzakonito prepravljali te sisteme zaštite, da bi iz sistema povlačili veću snagu od one za koju su se ugovorom obavezali.

"U tim slučajevima moguća je pojava pregorevanja instalacija”, izjavio je pomoćnik generalnog direktora EPS-a Zoran Manasijević i podsetio da su u susednim zemljama već počeli veliki problemi u snabdevanju strujom.

"Najava daljeg odlaganja poskupljenja električne energije svakako će doneti relaksaciju budžeta domaćinstava - ali to je po par stotina dinara mesečno u proseku. Nadamo se da to nije maksimum koji pojedini ministri mogu da ponude narodu. Ali ovakve odluke imaju i svoje negativne posledice koje se, na kraju krajeva, kao bumerang vrate svakome od nas", ističe se u saopštenju.

Prva koja će to osetiti je domaća privreda koja se oslanja na EPS, a to je značajan deo privrede u Srbiji. Zbog smanjenja prihoda koji se meri milijardama dinara EPS će biti prinuđen na redukovanje obima posla na remontnim i investicionim zahvatima, što znači manje posla za stotine srpskih firmi i instituta koji neposredno ili posredno rade za EPS sa više desetina hiljada zaposlenih.

Sledeća opasnost koja preti je manja pogonska spremnost postrojenja za sledeću zimu, izazvana smanjenjem remontnih radova. Sada je pre EPS-om zadatak da minimizira štetu, odnosno da tako redukuje remonte da bude što manje negativnih posledica po pogonsku spremnost, navodi se u saopštenju EPS-a.