Država ipak zapošljava činovnike?

Jer, iako je ministarka finansija objasnila da se pri planiranju rashoda za zaposlene pošlo od postojećeg stanja i da će se, nakon racionalizacije, plate prekobrojnih preseliti na stavku socijalna davanja, iz budžeta za 2010. vidi se da su plate planirane za 266.149 ljudi, odnosno za 4.833 službenika više nego što je predviđeno rebalansom budžeta.

To je čak 6.025 ljudi više nego što je bilo predviđeno kadrovskim planom za 2009.

Iz tabela, koje su sastavni deo obrazloženja rashoda za zaposlene, može se zaključiti da, iako je zapošljavanje bilo zamrznuto i iako je u ovoj godini odobreno povećanje broja izvršilaca za 152 a za sledeću godinu dodatnih 1.179 (ukupno 1.352), neki budžetski korisnici se ne drže odobrenih kvota.

Ako papiri ne lažu, bez odobrenja, odnosno dodatnih kvota veći broj ljudi u narednoj godini planiralo je više korisnika - a najviše prosveta, odnosno osnovno obrazovanje koje je svoje ljudstvo proširilo za 2.418 ljudi sa 69.263 (kadrovski plan za ovu godinu) na 71.681.

Više ljudi u narednoj godini planirano je i za više i univerzitetsko obrazovanje, ali i za Ministarstvo finansija i Poresku upravu, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za unutrašnje poslove...

MUP-u je, recimo, odobreno povećanje kvote za 1.450 ljudi – 900 zbog novih nadležnosti i 550 koji će biti preuzeti od Ministarstva odbrane za potrebe sektora za vanredne situacije, pri čemu je nejasno da li će odbrana za toliko smanjiti svoj kadrovski plan. Pravosuđe će, ako ne bude smanjenja, moći da ima 868 ljudi više nego sada.

Istina, deo odobrenog povećanja broja zaposlenih u narednoj u odnosu na ovu godinu, posledica je formiranja novih organa poput Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost (15), Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Srbije (15), Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (11), Centralnog registra obveznika doprinosa za socijalno osiguranje (13), Ustanove u oblasti standardizacije (71), Tužilaštva za organizovani kriminal (49), apelacionih sudova 622, Upravnog suda (100), apelacionih javnih tužilaštava (111).

Povećanje broja službenika u odnosu na ovu godinu odobreno je nezavisnim institucijama poput Poverenika za javne informacije, Državne revizorske institucije, Agencije za korupciju...

Istina je i da svi budžetski korisnici nisu popunili sva sistematizovana i kadrovskim planom odobrena radna mesta. Najbolji primer je Državna revizorska institucija kojoj su ovogodišnjim budžetom bile obezbeđene plate za 87 (iduće godine za 80) zaposlenih i koja je do juče popunila tek 22 radna mesta.

Ako se ljudi pak posmatraju kao trošak (ma kako to ružno zvučalo), onda na zaposlene u državnoj administraciji, javnim službama koje plate primaju iz budžeta (poput obrazovanja) i pravosuđu, država namerava da iz budžeta potroši 182,5 milijardi dinara, od čega 175 milijardi na bruto zarade i ostatak na razne zakonom predviđene naknade i druga davanja.

Plate će, kako je najavljeno, ostati zamrznute, ali ne svima. Sudijama će novi zakoni i nova godina doneti veću osnovicu – 28.000 dinara. Radi usaglašavanja sa setom pravosudnih zakona planirano je povećanje plata za devet odsto sudijama osnovnih sudova kojih je i najviše.

Međutim, sem zaposlenih za stalno, ili na određeno, na budžetu živi ili svoje osnovne prihode dopunjava nemali broj ljudi, od kurira do savetnika, što je otkrila i prva revizija budžeta. Te isplate idu sa drugih budžetskih stavki, poput „usluga po ugovoru”. Koliko se na taj način potroši budžetskih para i koliko je ukupno tako angažovanih ljudi još niko nije utvrdio. Primera radi, tako se plaća za 59 savetnika ministara u Vladi Srbije.