Od 2000. 4,5 milijardi evra pomoći

"Procenjuje se da je u Srbiji je od 2000. godine do kraja 2008. realizovana bespovratna finansijska pomoc u iznosu od ukupno 4,5 milijardi evra, i da je, pored toga, zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka pojedinih drzava dobila oko dve milijarde evra kredita", precizirala je za pomoćnica ministra finansija Gordana Lazarević.

Evropska unija se, usvajanjem svojih budžeta, obavezala da od 2000. do 2013. godine Srbiji za različite projekte po osnovu donacija i povoljnih kredita odobri oko 2,8 milijardi evra, objasnila je Lazarević.

"U proseku, godišnje se u našoj zemlji realizuje pomoć od oko 350 - 400 miliona evra, što je veoma veoma visok stepen realizacije pomoći i kredita koje daju međunarodne finansijske institucije, kada se uporedimo sa drugim državama", istakla je Lazarević, koja je u Ministarstvu finansija zadužena za realizaciju finansijske saradnje sa EU.

Ona je precizirala da su do ove godine realizovani projekti finansirani iz sredstava EU u vrednosti od oko 1,2 milijarde evra, i da je nekoliko stotina miliona evra u fazi realizacije.

Najviše novca je do sada iz pomoći EU otišlo kao budžetska podrška - 19,3 odsto, zatim u sektor energetike - 16,9 odsto i saobraćaj - 12,2 odsto.

Pomoćnica ministra finansija ističe i da je najveća bespovratna pomoć iz inostranstva dodeljena 2001. godine - 549,68 miliona evra i da su je činila mahom sredstva humanitarne pomoći, koja se najbrže i najjednostavnije realizuje, jer, obično, predstavlja nabavku određenih dobara za potrebe stanovništva.

Međutim, kako je takva pomoć sve ređa, moraju se pripremati mnogo kompleksniji razvojni i drugi projekti i iz tih razloga dolazi do smanjenja iznosa realizovanih sredstava, tako da je u prošloj godini realizovano samo - 165,77 miliona evra bespovratne pomoći.

Lazarevićeva je objasnila da Evropska unija na svakih šest godina donosi svoj budžetski okvir, pa je tako od 2000. do 2006. godine za Srbiju odvojeno 1,4 milijardi evra, a isti iznos predvidjen je i za period 2007-2013. godine". Ona je navela da bi se taj iznos znatno povećao ukoliko bi Srbija postala članica EU. Trenutno, pomoć iz EU Srbiji stiže iz tri izvora: za makrofinansijsku podršku koju odobrava sama Evropska komisija, iz Programa zajednice i pretpristupnih IPA fondova (Instrumenti pretpristupne pomoći).

"Programi zajednice se odnose na projekte iz oblasti nauke, kulture, rada, zapošljavanja i podizanje inovativnosti preduzeća", objasnila je Lazarević.

IPA evropski fondovi su namenjeni zemljama kandidatima za ulazak u EU, i raspolažu sa novcem koji pokriva pet oblasti - tranziciju i izgradnju institucija, prekograničnu saradnju, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i poljoprivredu, a Srbiji je zbog toga što još nije kandidat dozvoljeno da konkuriše za sredstva samo iz prve dve oblasti.

Za preostale tri komponente Srbija treba da ispuni uslove - postane kandidat, dobije akreditaciju za samostalnu finansijsku kontrolu trošenja sredstava EU i naravno, da usvoji još dosta zakona i podzakonskih akata i formira neophodne institucije, koje se proizlaze iz obaveza Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Primera radi, korak bliže ka petoj oblasti IPA fondova koja se odnosi na agrarni sektor, bićemo 19. oktobra kada ćemo otvoriti Agenciju za plaćanje u poljoprivredi", naglasila je Lazarević.

Povoljni uslovi kreditiranja

Uslovi pod kojima je EU do sada odobravala kredite Srbiji su bili jako povoljni, navela je Lazarević i istakla da još uvek ti uslovi ne mogu da se uporede sa najavljenim zajmom Rusije od milijardu evra, jer uslovi ovoga zajma još uvek nisu saopšteni.

"Sve zavisi kakvi su uslovi kreditiranja. Ako dobijete kamatu nižu od tržišne cene ili ako dobijete grejs-period (oslobadjanje otplate kredita) na deset godina i otplatu na 40 godina, to može biti vid razvojne pomoći", navela je Lazarević.

Kao primer povoljnog kredita koji je dobijen iz EU, ona je navela kredit koji je dobijen za makrofinansijsku podršku za period od 2002. do 2005. u iznosu od 80 milona evra, uz pet godina grejs perioda i deset godina otplate.

"Kamata je bila povoljna i bila pod istim uslovima pod kojima se zadužuje Evropska komisija na tržištu kapitala, odnosno oko 2,7 posto. Mi smo kao zemlja mogli da dobijemo kamatu od 6,5 posto i ta razlika se smatra njihovom dodatnom pomoći", predočila je Lazarević.

Prethodno sklopljeni aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom otvorili su Srbiji put i ka makrofinansijskoj podršci EU, pa je tako u prethodnom periodu na ime budžetske podrške dobijeno pola milijarde evra, od čega 420 milona bespovratno, a 80 miliona evra u vidu kredita.

Takođe, ove godine odobreno je sto miliona evra bespovratne budžetske pomoći preusmerenih iz IPA fondova i to u dve tranše - 50 miliona evra, koji treba da budu povučeni ove godine i 50 miliona evra predvidjenih za 2010. godinu.

Gradjani su, zahvaljujući pomoći EU, dobili remontovane elektrane, rekonstrukciju, škola i bolnica, ulaganja u puteve, komunalnu mrežu, reformu institucija, ekologiju...

Privlačenje investitora, otvaranje novih radnih mesta, izlazak na druga tržista i jačanje konkurentnosti robe iz Srbije, samo su neke od koristi koje mogu nastati realizacijom projekata EU, zaključila je Lazarević.