I Delta u redu za povoljne kredite

“Ovako je mnogo operativnije, jer bi u suprotnom poslovne banke trebalo da pregovaraju sa oko hiljadu dobavljača umesto sa pet velikih lanaca. Naš uslov je bio da to bude transparentno i da se tačno zna kome će novoc ići. I bez njega mi imamo zatvorenu finansijsku konstrukciju za ovu godinu, držimo se rokova sa minimalnim kašnjenjem”, kaže Filipović.

Prema njegovim rečima, sledeće nedelje trebalo bi da se trgovci ponovo sastanu sa resornim ministrom Slobodanom Milosavljevićem, kada će biti precizirani uslovi za dobijanje kredita.

Naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka Božo Drašković, međutim, smatra da je namera države da subvencioniše dugove velikih trgovaca prema dobavljačima problematična, jer tako otvara pitanje da li se ekonomska politika kreira prema velikim igračima ili prema razumno postavljenim ekonomskim ciljevima.

Drašković nema razumevanja za trgovce koji traže od države povoljnije kredite za vraćanje svojih dugova a imaju dnevni priliv novca, jer kupci uglavnom plaćaju robu odmah (u nekim slučajevima na odloženo). I istovremeno sve češće produžavaju rokove izmirenja dugova prema dobavljačima na 180 dana, a zatim i 210 dana.

“Da li država treba da pokriva neefikasnost trgovine? Zašto su dobavljači došli u ovakvu poziciju? Zašto veliki trgovinski lanci ne prodaju nešto od imovine u zemlji ili inostranstvu da bi platili svoje dugove, to su pitanja na koja bi ministar trebalo da odgovori”, kaže on.

Drašković kaže da država, ako već želi da poboljša likvidnost privrede, može direktno da subvencioniše proizvođače. Ona na taj način, kako navodi, poboljšava položaj velikih trgovaca na račun malih koji robu nabavljaju pod nepovoljnijim uslovima i plaćaju je avansno.

Na pitanje da li se, pod pretpostavkom da trgovci dobiju ovakve kredite, sa sigurnošću može tvrditi da će novac biti prosleđen proizvođačima, saradnik Instituta ekonomskih nauka kaže da bi to bilo pitanje „šta će se desiti sa malim potokom u pustinji”.

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević je nedavno najavio da u okviru paketa mera od 40 milijardi dinara za poboljšanje tekuće likvidnosti srpske privrede, postoje i mogućnosti da trgovinski lanci po dvostruko povoljnijim uslovima u odnosu na tržište dođu do jeftinijeg kapitala da bi isplatili dobavljače, pre rokova za plaćanje.

Cilj tih mera je, kako je objasnio, da se pomogne ne uvoznicima i prodavcima luksuzne robe, nego primarnih poljoprivrednih proizvoda da bi oni imali manje troškove finansiranja svoje proizvodnje, jeftinije i stabilne cene svojih proizvoda.

Prema njegovim rečima, ključni kriterijumi da trgovački lanac dobije novac jeste da taj novac ode u domaću proizvodnju.

Veliki trgovci pozdravljaju ovakve mere i čekaju konkretnije detalje. Prošle nedelje predstavnici kompanija „Idea”, „Merkator”, „Delta”, „Metro” i „Veropulos” bili su na sastanku sa resornim ministrom i razgovarali o ovoj mogućnosti.

Za sada je poznato da će se trgovci zaduživati kod pet poslovnih banaka – Inteze, Erste banke, Komercijalne banke, Hipo Alpe-Adrija i Sosijete ženeral banke. Reč je o namenskim kreditima za plaćanje dospelih dugovanja prema dobavljačima i investicionim kreditima u kojima bi sa 30 odsto učestvovao Fond za razvoj, a sa 70 procenata poslovne banke.

Stanka Čurović, direktor „Merkatora S”, kaže da je ovo dobra inicijativa države koja razmišlja o teškoj situaciji u kojoj se našla privreda.

“Reč je o kratkoročnim kreditima na godinu dana koji će trgovinskim lancima biti odobravani pod povoljnim uslovima za finansiranje tekuće likvidnosti i plaćanje obaveza prema domaćim dobavljačima, uz uslov da se u tom periodu ne smanjuje broj zaposlenih”, kaže Čurovićeva i dodaje da „Merkator S” nema probleme i trudi se da svoje obaveze servisira na vreme.

I u ovoj kompaniji, ipak, dolazi do izvesnog odlaganja izmirenja obaveza, mada mnogo manje nego kod drugih, navodi Čurovićeva.