"Dok Srbija priča, Estonija - zemlja bez papira"

To kaže Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham).

"Mi i dalje trošimo resurse baveći se predugo javnim preduzećima, borimo se sa pečatima, obimnim poreskim i administrativnim procedurama i razgovaramo o digitalizaciji države", kaže Petrović u intervjuu za magazin Biznis.

Ističe da "Dok mi pričamo, Estonija uvodi zemlju bez papira, bez komplikovanih procedura i potpuno transparentne onlajn javne nabavke", i dodaje da je njegova poruka da "počnemo da trčimo i da preskačemo, jer smo previše vremena izgubili na analize i potrebne sledeće korake".

Priznaje, ipak, da je iz ugla Američke privredne komore u Srbiji, koja predstavlja američke, domaće i međunarodne kompanije, Vlada Srbije imala sluha za prioritete biznis sektora, o čemu govore mnogobrojni reformski uspesi "koje smo zajednički sproveli".

"Srbija je zaista učinila veliki iskorak u stabilizaciji makroekonomskih indikatora. Odgovorna fiskalna politika je dovela do pada budžetskog deficita i javnog duga, koji sada iznosi podnošljivih 65 odsto BDP-a. Po niskoj stopi inflacije konačno smo počeli da ličimo na ozbiljne zemlje", napominje Petrović.

Podseća da je nezaposlenost opala i da, uprkos merama fiskalne konsolidacije, beležimo privredni rast, kao i da je učešće loših zajmova u knjigama banaka takođe u silaznom trendu.

Ali naglašava da su među stvarima na kojima mora beskompromisno da se radi pre svega - poboljšanje uslova poslovanja, suzbijanje sive ekonomije, reforma javne administracije i javnih preduzeća.

"Srbija bi trebalo već jednom da reši problem nekoliko javnih preduzeća koja ne mogu da opstanu bez direktne ili indirektne pomoći države. Ovakav korak zahteva političku odluku, jer su ekonomski pokazatelji rada javnih preduzeća, u dugom periodu, jako loši", kaže prvi čovek Amčama i ocenjuje je korporatizacija javnih preduzeća znatno teže pitanje od rešavanja pitanja gubitaša.

Po njegovom mišljenju, teško je objasniti zašto deo uštede koju su omogućili penzioneri odlazi na krpljenje finansijskih rupa nekoliko javnih preduzeća.

"Sa prodajom Železare Smederevo Vlada je napravila sjajan posao i za grad i za te zaposlene, ali i za nas sve, jer više ne moramo da izdvajamo pare iz zajedničke kase. Odlična vest je i prodaja Galenike, koja je bila nekada sjajno preduzeće a onda postala primer toga šta se dešava kada jednu takvu firmu predate na upravljanje odredjenoj političkoj nomenklaturi. Sa ostalih nekoliko preduzeća to ne ide", navodi Petrović.

Uveren je da bi, kada bi Vlada Srbije pitala građane da li žele da nastave da izdvajaju iz svog džepa za devastirana javna preduzeća - odgovor većine bio da ne žele, već da žele bolji obrazovni i zdravstveni sistem, bolje puteve i nova radna mesta.

Petrović je takođe ocenio da se glas mikro, malih i srednjih preduzeća ne čuje dovoljno, jer su slabije organizovani, imaju manje kapacitete da se bave regulativom, ali su, kako ističe, izuzetno važni za zdrav razvoj naše privrede.

"U EU ekonomijama upravo ova preduzeća donose 50-60, čak i 70 odsto BDP-a. Kod nas je taj procenat na skromnih 32 odsto, što govori gde smo sada i gde treba da budemo", zaključio je on.

Smatra i da je ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji neminovnost, jer je Srbija malo tržište za ovoliki broj učesnika.

"Očekujem da se ovaj trend nastavi, jer se bankarski sektor menja i prilagodjava potrebama našeg tržišta. U periodu nikada jeftinijeg kapitala na tržištu, konkurencija medju bankama je podignuta na viši nivo - značajna baza klijenata, posvećenost klijentu i razumevanje njegovih potreba, ali i odnos prema njemu jeste ključ uspeha. Ovom zadatku nisu dorasle sve banke, i to će neminovno dovesti do novih akvizicija u skorijoj budućnosti", rekao je Petrović za magazin Biznis.