Države ex-SFRJ dužne 112 mlrd. evra

Na prvu loptu mogli bismo izvoditi računice o tome za koliko su puta ove četiri države naslednice uspele da nadmaše jugoslovenski inostrani dug ili samo za Hrvatsku koja je rekorderka sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.

I tako bi se previdela bitna stavka - jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno državni, dok u današnjim spoljnim dugovima njenih naslednica uz državu sudeluju i svi ostali sektori.

„Inostrani dug Jugoslavije bio je, ustvari, državni dug jer je privreda bila društvena i nije usorediv sa današnjom strukturom duga. Okviran iznos spoljnog duga Jugoslavije iznosio bi oko 22 milijarde dolara, ali bilo kakva aproksimacija sa evrima bila bi netačna“, kaže Sanja Madžarević-Šujster, viša ekonomistkinja Svetske banke.

Danas u 44 milijarde evra hrvatskog inostranog duga na državu otpada 5,2 milijarde ili oko 12 posto tog zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, privrednika..., a oko 23 posto spoljnog duga napravile su banke. Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 posto ili 13,3 milijarde evra.

Oni upozoravaju da se lani državni inostrani dug udvostručio i nastavi li tako rasti, za tri godine bi Sloveniji mogao da zapreti grčki sindrom sa padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.

Dok je udeo kompletnog slovenačkog spoljnog duga u njenom bruto domaćem proizvodu (BDP) krajem prošle godine iznosio 111,4 posto, hrvatski čini 97,7 posto BDP-a. Kao kriterijum visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se veličina duga u BDP-u od preko 80 posto, i više od 220 posto izvoza. Hrvatska je i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih jer joj inostrani dug čini 273 posto izvoza koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Zrinka Živković Matijević, direktorka Direkcije za ekonomska istraživanja Raiffeisen Consultinga, ističe da je prezaduženost relativan pojam zavistan od veličine privrede i stepena razvoja.

„Obično veći razvoj znači i veći udeo duga u BDP-u, mala privreda znači i veću zaduženost u odnosu na BDP. Za procenu mogućih finansijskih teškoća puno važniji je kratkoročni dug koji je za Hrvatsku između 10 i 15 posto, što je puno bolje u poređenju sa većinom država bivše Jugoslavije“, objašnjava Živković Matijević.

Prema njenom mišljenju, problem bivših država Jugoslavije je rast temeljen na domaćoj potrošnji, što u nedostatku vlastite konkurentne proizvodnje rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa koji se finansira novim zaduživanjem.

„Za svaku je pridredu pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj“, kaže ona i dodaje da je „puno veći problem od visine spoljnog duga usmerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju umesto u investicionu koja bi omogućila stvaranje nove dodatne vrednosti i održiv rast i razvoj“.

Smanjen priliv stranog kapitala

„Kriza je države jugoistočne Europe naglo “suočila” sa smanjenim prilivom inostranog kapitala kojim su finansirale tekuću potrošnju odnosno rast pa se još jednom pokazala velika spoljna neravnoteža i opasnost vođenja takve ekonomske politike“, kaže Zrinka Živković-Matijević.

Ona navodi da takav model rasta treba menjati i temeljiti na domaćim izvorima štednje, a inostrano zaduživanje usmeriti u investicionu potrošnju. ali, to se ne može postići kratkoročnim merama jer su problemi svih država jugoistoka Evrope strukturne prirode i zahtevaju korenite promene.