Rat američkih giganata na evropskom tlu

Šta više, to je bila najava drugog udarca na njihove interese u ovoj godini, budući da je u maju Evropski sud pravde doneo presudu u kojoj je naložio „Guglu” da izbriše rezultate pretrage pojedinaca, koji su neodgovarajući, nevažni ili zastareli.

Dok se gomila broj ljudi koji traže brisanje internet sećanja o njima, „Gugl” se suočava sa time da je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se ovaj gigant poziva da razdvoji svoje delatnosti. Osim toga, i predstavnici Evropske komisije sve otvorenije pričaju o porezu koji bi zauzdao „Gugl”, a u Španiji je već ugašen „Guglov” portal koji prikuplja vesti sa različitih medijskih sajtova.

Svojevrsni rat za privatnost i razbijanje monopola je očigledno počeo, ali prema svemu sudeći za to nisu zaslužni samo Evropljani već i „Guglovi” američki konkurenti, poput „Microsofta”, koji u sferi pretraživanja interneta nastoje da bar donekle osvoje neko pristojno parče evropskog internet tržišta.

Kada je nedavno Evropski parlament doneo rezoluciju o kompanijama koje održavaju internet pretraživače, nijednom rečju nije pomenut „Gugl”. A zapravo suština ovog neobavezujućeg dokumenta je zahtev da se obuzda dominacija „Gugla”, koji drži više od 90 odsto evropskog internet tržišta. Evroparlamentarci su zahtevali da sektor internet pretrage bude razdvojen od ostalih servisa, čime su zapravo želeli da spreče „Gugl” da monopol svog pretraživača i dalje koristi kako bi promovisao ostale svoje servise.

Odavno ovaj američki internet gigant u celom svetu optužuju da favorizuje vlastite servise prilikom prikazivanja rezultata putem svog pretraživača. Nije tajna da se „Gugl” svojim mnogobrojnim i najčešće besplatnim aplikacijama duboko uvukao u svakodnevicu miliona ljudi, kako kroz aplikacije na društvenim mrežama tako i kroz operativni sistem Android koji se koristi u pametnim telefonima. Sve to, prema oceni komentatora nemačkog lista „Frankfurter rundšau”, potencijalno omogućava totalni nadzor građana. „Iz toga je nastala ogromna koncentracija ekonomske i političke moći. Dotle je došlo zato što su političari predugo potcenjivali opasnosti koje prete od jedne megafirme kao što je `Gugl`. Zakoni o suzbijanju kartela i konkurencije su odavno morali da budu pooštreni. To valja hitno nadoknaditi. Uredi za borbu protiv kartela moraju dobiti ovlašćenja za izricanje visokih novčanih kazni zbog opstrukcije konkurencije”, smatra frankfurtski dnevnik.

Međutim, poslanici Evropskog parlamenta nemaju nadležnost za takvu akciju pa je njihova rezolucija više imala ulogu da pošalje jasnu poruku, kako „Guglu” da mora da menja svoju poslovnu politiku, tako i Evropskoj komisiji koja je zadužena da brine o zaštiti konkurencije.

EU je tako polako počela da preispituje i „Guglovu” praksu da „ekskluzivno” prodaje oglase povezane sa upitima korisnika, odnosno da uvodi restrikcije oglašivačima koji svoje kampanje nude konkurentnim pretraživačima. Šta više, pojedine kompanije su se žalile kako ih „Gugl” gura nadole u rezultatima pretraga, zbog čega ih potencijalni korisnici teže pronalaze. Takvu primedbu je izneo i „Guglov” konkurent „Microsoft”, koji tvrdi kako je „Gugl” njegovom pretraživaču Bing otežao pretraživanje „Jutjuba” i oglašivačima blokirao pristup podacima.

Sve te primedbe su američkog giganta ponovo dovele pod lupu Brisela, a među najupornijima da isteraju stvar na čistac je Nemačka. Nemački ministar pravde Hajko Mas je pozvao „Gugl” da objavi kako tačno rangira rezultate pretraživanja, dok se nemački predstavnik u Evropskoj komisiji – evropski komesar za digitalnu ekonomiju Ginter Etinger – zalaže za reformu autorskih prava na internetu, koju se kako kritičari ističu svodi na oporezovanje „Gugla”. Iako slični zakoni nisu ostvarili dobar efekat u Španiji i Nemačkoj, komesar Etinger zasad ne odustaje.

Međutim, kritičari ovakvih poteza EU ukazuju da zapravo evropski zvaničnici svojim potezima idu na ruku „Guglovim” konkurentima, koji su takođe iz Amerike – „Microsoft”, „Jelp”, „Tripadvajzor”... Iako napadi na „Gugl” zapravo otvaraju prostor za ostale američke gigante, uvodničar „Vezer kurira” iz nemačkog grada Bremen smatra da „nema nikakvog razloga da se štiti `Gugl`”.

„Koncern zarađuje milijarde, ali, kao i drugi velikani branše, gotovo da i ne plaća porez. Kada bi se EU založila za fer konkurenciju, onda bi i mlade firme iz zemalja članica EU, koje tek počinju da posluju, dobile šansu da se etabliraju na tržištu. Evropsko digitalno zajedničko tržište je još u povoju i zato EU godišnje izmiče 260 milijardi evra. Krajnje je vreme da se uklone nacionalne barijere na digitalnom tržištu koje je ionako internacionalno. Tada bi i neutralnost na internetu dobila svoju šansu”, smatra dnevnik iz Bremena.