Subota, 02.08.2014.

10:49

Svaki četvrti radnik zlostavljan

Prema podacima kojima raspolaže udruženje "No mobing Srbija", svaki četvrti radnik u Srbiji doživeo je bar jednom zlostavljanje na radu.

Izvor: RTS

Default images

Sudski procesi traju dugo, pa zlostavljani često, i posle prijave nadležnima u svojoj firmi ili nekoj nevladinoj organizaciji, odustaje od borbe za svoja prava.

Posredovanja u rešavanju sporova kod nas nema dovoljno, a često se sumnja i u stručnost medijatora.

Goran Pančić je građevinski i saobraćajni inženjer, fotografijom se bavi iz hobiija. Firma u kojoj radi, koristila je njegove fotografije bez nadoknade. Smatrali su da nisu dužni da plate.

Sud je odlučio drugačije. Posle pravosnažne presude, tamo gde je zaposlen sve manje ima posla.

"Dolazim na posao redovno, ali ne dobijam nikakva zaduženja – to se zove sindrom praznog stola. Kada je taj spor završen po pitanju autorskih prava, tada su mi oduzeli posao. U sudu počinje defile kolega, svedoka koji bezočno lažu i vređaju me", priča Goran i dodaje da to traje već šest godina.

Zbog dugotrajnog sudskog procesa, zlostavljani na radu ipak najčešće odustaju od borbe za svoja radna prava, a teško i dokazuju da su bili žrtve mobinga.

"Problem kod suđenja je što žrtva teško može da obezbedi svedoke dok radna organizacija obično obezbedi dosta svedoka da dokaže da mobinga nije bilo", priča Mirjana Tripković iz Viktimološkog društva.

Vera Kondić, psiholog iz udruženja "No mobing Srbija" objašnjava da žrtva mnogo više izgubi u svemu tome. "Ne postoji nijedna vrsta materijalne ili nematerijane štete koja može da nadoknadi svu onu bol i patnju koju su proživeli sve one godine koje su izgubljene", kaže Kondićeva.

I posle četiri godine primene Zakona o sprečavanju psihičkog zlostavljanja na radnom mestu, doneto je tek desetak presuda, a medijacija nije zastupljena u dovoljnoj meri.

"Medijacija uglavnom u radnim organizacijama ne uspeva, nije ni čudo kada iz nekih naših primera znamo da je za medijatora određen direktor radne organizacije ili njegova sekretarica", kaže Mirjana Tripković iz Viktimološkog društva.

Kondićeva ističe da je važno da edukaciju sprovode ljudi koji su edukovani za tako nešto, koji imaju predstavu šta je mobing. Žrtve mobinga sve češće traže besplatnu pravnu pomoć i od Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Olga Kićanović iz Agencije kaže da pružaju kvalitetnu pravnu pomoć i mogućnost procesuiranja u arbitražnom postupku.

"Da dobiju pravosudno izvršno rešenje gde će zaštititi svoja prava – naravno ako ona postoje i ako je osnovana, u roku od mesec dana koji mi nikada nismo probili", ističe Kićanovićeva.

Mobing je definisan kao psihičko zlostavljanje u radnoj sredini, a to čine uglavnom nadređeni, ponekad i kolege, a u malom procentu i podređeni.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 2

Pogledaj komentare

2 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: