2012: Ekonomija Srbije, šta je to?

Godinu 2012. na srpskom ekonomskom nebu obeležile su, uglavnom, ne tako lepe stvari - korupcija, propale banke, zaduživanje bez granica...

1. NESLAVNI REKORDI

Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji ovoj godini biće dva odsto, što je najlošiji rezlutat u jugoistočnoj Evropi. Budžetom za 2012. bio je predviđen rast BDP od 1,5 odsto, a rebalansom je projektovan pad od 0,5 odsto. Javni dug Srbije je krajem 2012. godine dostigao rekord od 60,5 odsto bruto domaćeg proizvoda i iznosio je oko 18 milijardi evra. Zakonom o budžetskom sistemu javni dug je ograničen na 45 odsto BDP. Po podacima sindikata, stopa nezaposlenosti je 28 odsto. Inflacija u Srbiji u 2012. biće najveća u Evropi i iznosiće 13 odsto, iako je Narodna banka Srbije predvidela maksimalni rast potrošačkih cena od 5,5 odsto. Na rast inflacije najviše je uticala loša poljoprivredna sezona, izazvana velikom sušom.

2. USPEŠNE EMISIJE EVROOBVEZNICA

Nova vlada Srbije je uspela da konsoliduje javne finasije i obezbedi redovne isplate budžetskim korisnicima prodajom na međunarodnom finansijskom tržištu dve emisije evroobveznica u vrednosti 1,75 milijardi dolara po uslovima koji su bili povoljniji od onih po kojima se država zaduživala prošle godine. Prva emisija desetogodišnih evroobveznica je bila u septembru u iznosu milijardu dolara, druga emisija petogodišnjih obveznica u vrednosti 750 miliona dolara prodata po kamati od 5,25 odsto. Prošle godine je Srbija prvi put prodala evroobeznice a kamata na te desetogodišnje dužničke hartije bila je 7,25 odsto. Prodajom evroobveznica obezbeđuje se redovno finansiranje budžetskih korisnika.

3. NOVI GUVERNER

Foto: Beta

Narodna banka Srbije je u avgustu dobila novog guvernera, nakon što je na predlog vladajuće koalicije usvojen novi Zakona o NBS, zbog čega je dotadašnji guverner Dejan Šoškić dao ostavku. Na tu funkciju je izabrana Jorgovanka Tabaković, potpredsednica Srpske napredne stranke, koja je zamrzla stranački angažman. Iz Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija stigle su nepovoljne ocene o novom Zakonu o NBS, pa je Skupština, na predlog NBS, početkom novembra usvojila izmena tog zakona, kako bi ga uskladila sa propisima u EU.

4. JUŽNI TOK

Konačna investiciona odluka o početku gradnje deonice gasovoda Južni tok kroz Srbiju, vredne 1,7 milijardi evra, doneta je krajem oktobra. Radovi bi trealo da počnu u januaru 2013. godine, a projekat će realizovati firma Južni tok Srbija u kojoj ruski Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva. Srbija očekuje da će od tranzita gasa u početku imati godišnje prihode od 200 miliona evra, a kada gasovod dostigne pun kapacitet i do 500 miliona evra. Gradnja gasovoda koji će ruski gas isporučivati do potrošača u jugoistočnoj Evropi i EU od kraja 2015. započeta je 7. decembra u gradu Anapa, na ruskoj obali Crnog mora.

5. MODERNIZOVANA RAFINERIJA NAFTE PANČEVO

Foto: ilustracija

Naftna industrija Srbije završila je modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo, čime je prvi put omogućena proizvodnja goriva "evro 5" kvaliteta u Srbiji. U obnovu rafinerije uloženo je oko 550 miliona evra. NIS će iz modernizovane rafineriji pored snabdevanja srpskog tržišta započeti i izvoz goriva u region od čega u 2013. očekuje 400 miliona evra prihoda.

6. POČEO IZVOZ AUTOMOBILA IZ KRAGUJEVCA

Kompanija Fijat automobili Srbija u junu je započela serijsku proizvodnju fijata 500L u Kragujevcu, što je najveći izvozni adut Srbije. Do kraja ove godine proizvodnja bi trebalo da dostigne 30.000 automobila, od čega je većina namenjena izvozu. Planirano je da tokom sledeće godine proizvodnja u Kragujevcu dostigne 160.000 vozila, što predstavlja 10 odsto tržišta tog segmenta automobila. Izvoz fijata 500L je značajno doprineo povećanju izvoza Srbije tokom jeseni, a u Ministarstvu finasija i privrede procenjuje se da će u 2013. od izvoza autoindustrije biti ostvareno najmanje 1,5 milijardi evra. U Fijat automobilima Srbija se radi na razvijanju verzije sa sedam sedišta i verzije za američko tržište. Kompanija Fijat automobili Srbije je zajedničko preduzeće države Srbije i italijanskog Fijata. Srbija u FAS-u ima udeo od 33 odsto, a Fijat 67 odsto.

7. ŽELEZARA U SMEDEREVU OPET DRŽAVNA

Američki U.S.Steel" prodao je u januaru Železaru Smederevo Vladi Srbije za jedan dolar, i povukao se iz Srbije zbog pada prihoda i profita, a proizvodnja u Železari obustavljena je početkom jula. Smederevska železara je prethodnih nekoliko godina bila najveći izvoznik u Srbiji. Prvi tender za strateškog partnera srpske železere objavljen je 18. aprila, ali nije bio uspešan pošto ni jedna od tri kompanije koje su podnele prijave za učešće nije dostavila ponudu. Drugi tender objavljen je 8. oktobra . U toku su pregovori sa tom ruskom kompanijom i očekuje se da će dogovor biti postignut u toku naredne godine.

8. POVEĆANI POREZI I AKCIZE

U Srbiji je 1. oktobra povećena opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto, kao i akcize na gorivo i cigarete, što je dovelo do novog udara na budžete građana. Na lož-ulje koje se koristi kao gorivo za motorna vozila akcize su 42 dinara po litru, dok je u slučajevima kada se koristi za grejanje ili u poljoprivredi akciza 2,5 dinara po litru. Propisano je i da se akciza naplaćuje i na aditive za gorivo, i to u iznosu jednakom akcizi na derivat nafte u koji su dodati. Niža stopa PDV-a ostala je osam odsto, a ta stopa se obračuanava i na osnovne životne namirnice. Specifična akciza na cigarete početkom oktobra je povećana sa 33 na 43 dinara po paklici. Istovremeno su akcize na dizel gorivo povećane za pet dinara, na 42 dinara po litru. Akcize na olovni benzin povećane su na 55 dinara po litru, a na tečni naftni gas 30 dinara po kilogramu.

9. HAPŠENJE NAJBOGATIJEG SRPSKOG BIZNISMENA

Foto: Tanjug

Policija je 12. decembra privela vlasnika Delta holdinga Miiroslava Miškovića, najbogatijeg srpskog biznismena, zbog sumnje da je, zajedno sa sinom Markom, kupovinom nekoliko putarskih preduzeća oštetio državu i pribavio imovinsku korist preko 20 miliona evra. Istraga o korupciji u privatizaciji putarskih preduzeća sprovodi se u sklopu ispitivanja 24 sporne privatizacije u Srbije koje je na predlog Saveta za borbu protiv korupcije tražila Evropska komisija.

10. PROPALA AGOBANKA

Agrobanka je u januaru 2012. godine otišla u stečaj jer joj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad zbog velikih gubitaka i utvrđenih nezakonitosti u poslovanju. To je prva od sedam banka u Srbiji u kojima država ima učešće koja je otišla u stečaj posle gašenja četiri najveće drzavne banke, početkom 2002. godine. Obaveze Agrobanke je preuzela Nova Agrobanka, ali je i ona otišla u stečaj, nakon što je njene depozite i klijente preuzele Poštanska štedionica, koja je u vlasništvu države. Zbog malverzacija u Agrobanci uhapšeno je više lica, među kojima je i Dušan Antonić koji je bio na čelu te banke više od 10 godina. Tužilastvo i policija i dalje sprovode istragu o toj banci i firamama kojima je odobravala kredite. Privrednici ocenjuju da je najnegativniji ekonomski događaj u 2012. godini bio odlazak Ju es stila a najpozitivniji početak proizvodnje fijata. Privrednici koji su učestvovali u anketi B92 o najvažnijem ekonomskom događaju u 2012. smatraju da će proizvodnja fijata omogućiti veći izvoz dok je odlaskom američkog giganta Ju se stila nastala šteta koju još uvek trpimo.

Prema rezultatima ankete koju je sproveo B92, i čitaoci su saglasni da je najznačajniji ekonomski događaj u 2012. godini bio početak prizvodnje i izvoz fijata.