Prestonički tržni centri poluprazni

Pre više od deceniju "Siti pasaž", "Milenijum", "Staklenac" i "Čumićevo sokače" bili su mesta gde su sugrađani hrlili da pazare garderobu i obuću po poslednjoj modi.

Danas se ta slika može videti jedino u velikim šoping molovima "Ušće", "Delta siti", "Zira" i "Novi Merkator", a osim zbog robe, kupcima su primamljivi i zbog restorana, kafića, poslastičarnica, ali i zabavnih sadržaja. Po ugledu na zapadne zemlje, i Beograđani su podlegli trendu odlazaka u šoping molove na celodnevne "izlete". Dan započinju kaficom, potom razgledaju izloge, ko ima novca nešto i pazari, kad ogladne na raspolaganju imaju hranu od tajlandske do tradicionalne srpske, a veče provode u bioskopu ili u kuglani. I sve to na jednom mestu, a Beograđani u svom gradu mogu da biraju između dva.

Prema rečima ekonomista razlog je vrlo jednostavan - kriza. Naime, mala primanja značajno ograničavaju kupovnu moć, pa se ni vlasnicima lokala ne isplati da prodaju robu u beogradskim tržnim centrima. Takođe, iz istog razloga sugrađani radije pazare kod Kineza, jer za sitne pare mogu da kupe garderobu, obuću i tehniku sličnog kvaliteta.

"Nema tu velike filozofije. Zbog male kupovne moći građana na gubitku su i zakupci lokala, pa zbog toga zatvaraju svoje radnje, jer nemaju novca da pokriju troškove zakupnine i poreza. Znam za nekoliko slučajeva gde su cene zakupnina znatno smanjene, pa opet zakupci lokala nisu imali novca da plate", zaključuje Goran Kovačević, predsednik Upravnog odbora Sektora trgovine u Uniji poslodavaca Srbije.

I slika potvrđuje ovu tezu, pa su gotovo svi tržni centri avetinjski prazni, a hodnicima umesto kupaca duva promaja. U tržnom centru "Stankom" na Banovom brdu samo smo u prizemlju zatekli lokale koji rade, ali osim jednog kafića i sendvičare, jedini koji posluju su knjigovođe, vlasnici građevinskih firmi i serviseri računara. Njima, kako kažu, mesto nije bitno jer ne rade na malo, a cena zakupa od 200 evra im odgovara.

"Kada se ovaj centar otvorio sećam se da je stalno bila gužva i da su svi lokali bili puni. Već nekoliko godina ovde ulazi veoma mali broj ljudi, a u radnjama je ostalo samo nas nekoliko koji bi isto poslovali i da smo na nekoj drugoj lokaciji. Ovo mesto sada je više poslovni prostor, nego tržni centar", kaže jedan od radnika.

Ista situacija dočekala nas je i u nekada popularnom "Enjubu" na Novom Beogradu. Doduše, tamo nekoliko lokala dobro radi, ali su to frizerski saloni, krojači, kafići, apoteke. "Ja sam ovde već 13 godina i zaista ne osećam da je broj ljudi koji dolaze manji, ali ipak ja imam stalne mušterije. Dolaze mi i poznate ličnosti, pa se ne žalim na zaradu, a odgovara mi i cena zakupa jer mesečno plaćam samo 160 evra. Ima i jeftinijih lokala, ali ovde smo se navikli i mušterije i ja", kaže krojačica Marica Dominiković.

Svoja vrata za kupce zatvorili su i brojni lokali u "Siti holu" na Banovom brdu, tržnom centru u Bulevaru despota Stefana, Kumodraškoj, Ustaničkoj ulici, "Futuri" na Slaviji.

Prema podacima Privredne komore Beograda, u prestonici radi oko 30 ovakvih objekata, međutim, tačnih podataka nema, jer se otvaraju novi tržni centri, a mnogo više ih se zatvori.

Još se uvek se "koprcaju" objekti "Centrotekstila" na Novom Beogradu i "Imo centar" u kome se nalaze autleti sa povoljnim cenama garderobe i obuće. "Život" kod starog Merkatora međutim, više se odvija na improvizovanim tezgama ispred objekta, nego u radnjama unutar centra.

Dobrim pazarima i posetom, osim trgovaca u velikim šoping molovima, još se jedino mogu pohvaliti zakupci lokala u TC "Piramida", "Banjica", "Vidikovac" i "Ivanium" u Balkanskoj ulici, dok trku i dalje vode Kinezi sa dva objekta.

Iako poluprazni, tržni centri širom prestonice, danas samo svedoče da je tokom devedestih posao cvetao. Glasna muzika, prepuni kafići i restorani, redovi na kasama, "borba" za slobodnu kabinu i zabava do kasnih večernjih sati odlika su jedino "Ušća" i "Delta sitija", koji sugrađanima nude čak i koncerte, modne revije, maskenbale...